Јуче се навршила годишњица од изненадне смрти бившег муфтије Исламске заједнице (ИЗ) у Србији и лидера Странке правде и помирења (СПП) Муамера Зукорлића. Верско – образовно – политички систем, који је створио и којим је чврсто управљао, добио је много чувара лика и дела и заклетника да ће наставити његовим путем.
Нови кадрови, уз стално заклињање, почели су да баштине богато вођино наслеђе. Брже од очекиваног, почеле су да се појављују пукотине и чврст систем да се љуља. Посебно се заљуљало у његовом политичком крилу.
Некада блиски сарадници и људи од поверења поделили су се у два табора бранилаца Зукорлићевог лика и дела. Међуобно се стално оптужују ко је остао на његовом путу, ко му поштује аманет, а ко не.
Таласи трусних догађања нису мимоишли ни Зукорлићеву породицу, која је „развлачена“ од чаршијских до медијских прича. У тим причама, најинтересантнија је била његова друга супруга Елма Елфић, актуелна помоћница министра образовања Србије, кратки је резиме претходних 365 дана од смрти Зукорлића.
„Нисмо се више осјећали безбедно и нисмо имали на кога да се ослонимо“: Елма Елфић, друга супруга бившег муфтије Муамера Зукорлића за Данас
– Kада све резимирам, разочарење у људе је било најтеже. У таквом амбијенту брзо сам схватила да су ђеца мој највећи приоритет, те и мој највећи изазов јер их је требало сачувати ментално, духовно и емотивно неокрњене – прича за Данас Елма Елфић и додаје да се деци “у потпуности посветила, у жељи да њихова срца, која су натопљена љубављу у дому у којем су расла, околина не отрује мржњом која је доминирала у том периоду”.
Појашњава да се мржња не односи само на децу и њу ваће и на њеног супруга. Наглашава да, атак на њу и децу нису смели себи да дозволе “они који су га поштовали и волели, без обзира на било какве околности”.
-Дијелити Муфтијину ђецу, као што су то неки хтели чинити, рангирајући их на ђецу прве крви и децу чија се крв рангира као друга, за шта не постоји исламско вјерско утемељење, говори о непријатељству према Муфтији али још више о протагонистима те приче. Знам да им он то никада не би опростио – истиче Зукорлићева супруга.
Потврђује да се са децом ислелила из родног Новог Пазара.
– Нисмо се више осјећали безбедно и нисмо имали на кога да се ослонимо. Сви су нестали. Неколико пута смо имали узнемиравања на кућним вратима од стране непознатих особа, што смо и пријавили полицији – објашњава разлоге исељења из града.
Тврди да су за узнемиравање ангажоване особе са менталним обољењима, које не могу да одговарају пред законом и када се то поновила трећи пут, решила је да спакује кофере и да са децом напусти град.
– Узнемиравањима је предходила и медијска хајка на нас. Kренули су осмишљени напади путем друштвених мрежа и портала од стране плаћених ботова који су имали задатак да у потпуности креирају негативну слику о нама. Да је Муфтија могао знати шта ће се десити након његове смрти, засигурно, неки људи не би били дио његовог живота, као што и многи, који тврде да су га добро познавали и да су они носиоци његовог еманета, нису ни били. У суштини све то није био обрачун лично са мном већ са рахметли Муфтијом – истиче Елфић.
Наглашава да се сада указала прилика онима, који за време Зукорлићевог живота, то нису могли нити смели да раде, јер им је сметао њихов однос, љубав и поверење “које су градили 18 заједничког живота”.
Амбијент у којем су се нашли, поткрепљује податаком да су од некилх људи добијали позиве да врате поклоне које су даривали њеном супругу.
-Притисци су долазили од појединаца који су желели да заузму позиције у поменутим институцијама. Притисака је било са свих страна са циљем да ја нестанем из система или са руководећих места на које ме је рахметли Муфтија поставио – подвлачи Елфић и набраја послове и постигнуте резултате, акредитација Интернационалног универзитета и његова финансијска стабилност, враћање и увећање вакуфске имовине, затим, успостављање наставе босанског језика на даљину, комплетан опоравак дечјег вртића “Реуда”, подизање женске мреже СПП.
Сви ти резултати, за које каже, да су постизани тимским радом, нису били битни за оне који су кренули у обрачун са њом.
– Управо, то цјелој ситуацији даје још мрачнији тон -, констатује наша саговорница, Ипак није одговорила на питање са које стране су долазили највећи притисци, “јер би проблема били још већи”, а људима који су пратили сва дешавања оставља да сами закључе.
Са Зукорлићевим наследником на лидерској позицији у СПП, Усамеом, ставила је тачку након обдукције и сахране у кругу Алтун алем џамије.
– Мојој ђеци је он брат и, уколико желе, они могу самостално градити своје односе. О свему што се догађало, имала сам јасне ставове, које сам износила на свом инстраграм профиле. То је био једини начин да се чује моја страна причеи и да се супроставим неистинама које су тада пласиране – истиче она поводом догађања нарочито у првих пола године након Зукорличеве смрти.
Њени ставови, како истиче, резултат су инфирација и сазнања која је имала као најближа његова сарадница и из жеље да све буде онако како би он хтео да буде.
– Његовој породици сам саопштила да је био болестан, као и који лекар га је лечио. Евоцирање на обдукцију, пресељење мејита и инсинуације о тровању су страшне и улазе домен филмске режије веома лошег режисера – говори Елфић и додаје да је његовом најстаријем сину, брату и још једном рођаку рекла његову жељу где жели да буде сахрањен.
Сматра да су ту њене обавезе (аманет) према Богу, његовој породици и деци, по том питању завршене.
– Они су донијели одлуку. Ја сам тада, као и данас, изговорила да “онај ко буде на неистини, нека га казна чека и овог и будућег свијета. Моја деца и ја, ми смо на губитку премештањем његовог мезарја (гроба) – објашњава она и додаје:
– Муфтија је доведен у моју авлију, авлију мог детињства, у харем Алтун алем џамије. Прве кораке сам баш на том парчету земље направила. Породична кућа Елфића је била тачно преко пута те џамије. Тако да, иако наше вечно боравиште неће бити на истом мјесту као што је он желио, поред велике старе липе, симболички остајемо повезани и овог и будућег свијета мојом авлијом и родним градом у којем је укопан, надомак наше породичне куће.
Мисли да постоје две групе људе у креирању циљева.
У једној групи, како наводи, су они са краткорочним тренутним циљевима, а у другој групи су они који циљеве креирају дугорочно, граде и улажу, тако да могу да опстану у свим ситуацијама, “јер се базирају на вјерским, људским, стручним и етичким вриједностима”.
Елма Елфић себе види у другој групи и поручује да је “вријеме најбољи показатељ”.п