Годинама касније, до дана данашњег, више историчара, биографа, али и теоретичара завере упорно је износило идеју да је највећи син наших народа и народности заправо преминуо месецима пре 4. маја!

„Јосип Броз Тито је умро“ је порука коју је Савет за одбрану уставног поретка СФРЈ, наводно, у највећој тајности још 14. фебруара 1980. године упутио разарачу „Сплит“, који се налазио у водама Црног мора.

Убрзо је повучена, а као разлог се наводи то што су лекари, према неким тврдњама, већ клинички мртвог Броза прикључили на апарате док државни врх не одлучи шта да се ради након његове смрти и како да се сачува стабилност у земљи.

Kлинички центар у Љубљани наводно је само чекао шифровану поруку „Утакмица је почела“, која је означавала тренутак да се јавности саопшти чињеница да је Тито мртав. Међутим, по теоријама, председник СФРЈ није издржао и наводно је умро пред зору 19. фебруара 1980.

Све теорије завере оповргава проф. др Предраг Лалевић, анестезиолог и хирург који је 16 година бринуо о Титовом здрављу

– Време које смо онда објавили као време Титове смрти тачно је у секунду. Тада је умро, а све остало су глупости. Лично сам му искључио апарате.

  • Био сам његов лекар од 1964. па до смрти и сећам се само лепих ствари – каже Лалевић и потврђује да Јованка ниједном није посетила Тита у болници у Љубљани.

ДА НЕ ЗАВРШИ KАО ЧАРЛИ ЧАПЛИН

У време Титове болести у Америци су уцењивачи украли посмртне остатке Чарлија Чаплина, па су организатори Титове сахране желели да поставе што тежу мермерну плочу како се то не би десило с Брозовим остацима.

– Било је јасно да се плоча од девет метара може поставити на гроб само помоћу дизалице, а тако дуготрајан и неизвестан чин не би био баш ефектан пред светским камерама.

Одлучили смо да уместо праве надгробне плоче ставимо „маску“, такође мермерну, али знатно лакшу – рекао је инжењер гробнице Драгомир Гавриловић, који је додао да се финишу сахране приступило 8. маја, око 16.30 часова, кад су државници отишли, а камере се угасиле

Тито је говорио немачки, руски, чешки и енглески, а делимично пољски, есперанто и киргиски језик. Говорило се да је Рус, Пољак јеврејског порекла, Јеврејин, руски Немац и Италијан.

Многи су тврдили и да је руски шпијун, док су други тврдили да се бавио обавештајним радом за Пољаке.

ПРАВИ ТИТО НЕСТАО У РУСИЈИ

Према речима Маријана Џона Маркула, пореклом из Ливна у БиХ, америчком ФБИ је 1955. испричао да је приликом сусрета с Титом 1953. приметио да има по пет прстију на свакој руци, док је, како Маркул тврди, „прави“ Тито изгубио средњи прст и кажипрст леве руке.

Маркул је истакао и да је „лажни“ Тито, за разлику од „правог“, кога је упознао двадесетих година, био образован и одлично свирао клавир.

Истакао је и да је Броз био висок око 180, док је особа с којом је разговарао имала тек 160 центиметара и говорила с благим руским нагласком.

Маркул је тврдио да је прави Тито нестао у Русији 1937, а да је особа која се представљала као он заправо био руски генерал Николај Лебедев.

Стаљин наводно је чак 22 пута покушао да убије Броза – слао је у СФРЈ убице, делегирао лекаре са задатком да отрују Тита, ангажовао тадашњег амбасадора Kостарике у Југославији да зарази Маршала кугом, поклонио му кутију за накит из које је излазио смртоносни гас…

– Престани да шаљеш убице да ме ликвидирају. Већ смо заробили њих пет… Уколико не престанеш, послаћу ја једног за Москву. И неће ми требати други – наводно је Тито одбрусио Стаљину у писму.

--

Leave a Reply