Сваке године у првим данима августа месеца српски народ изложен је информативној и политичкој „Олујној“ тортури коју плански спроводи хрватска државна творевина настала на тешким злочинима геноцида и прогона свих оних који имају ма какав српски етнички и државотворни предзнак. Поједини Срби заборављају да водеће хрватске националне, културне па и верске елите своје отворено антисрпско понашање баштине у континуитету већ пуних 150 година. Борба српског народа на Балкану за национално и државно ослобођење и уједињење покренута је славним Карађорђевим устанком 1804. године против моћне Отоманске царевине и временом се пренела на цео српски етнички простор од македонских и косовских области до Далмације, Лике и Славоније.

Срби су уложили велике напоре за обнову и развој сопствене државе која би им гарантовала слободан развој у економском, културном и цивилизацијском смислу по угледу на развијене европске народе и друштва. Током деценија тешких сукоба са Турцима, Аустријанцима и Мађарима који су својим окупационим системом притискали словенско становништво Балкана, наш народ је уз борбу за сопствену слободу и афирмацију отворених руку у своје редове примао и слободарски оријентисане Хрвате и муслимане како би и они могли остварити своја угрожена национална права. У периоду 1848-1991. године српска несебичност показала се као погрешан приступ јер од наше лажне словенске браће доживели смо ужасне преваре због којих смо као нација претрпели вишеструко веће жртве него од било којег иностраног непријатеља и освајача.

Српска десница подсећа на страховите прогоне нашег народа од стране хрватских клерошовинистичких маса само у 20. веку и позива наш народ и државу на непрестан опрез и политику обазривости наспрам оних који јасне геноцидне акте и погроме називају „ослободилачким“ те иста злодела прослављају на највишем државном нивоу уместо да се за почињена злодела стиде и као сав цивилизован свет починиоце гнусних недела адекватно казне. Као национална и патриотска организација, Српска десница има обавезу да укаже на систематске погроме над нашим сународницима који су се догодили почетком 20. века у Загребу, Пакрацу, Грачацу, Сарајеву, Карловцу и многим другим местима тадашње Аустроугарске које су извели претходници најкрвавијег покрета у савременој европској историји – хрватских усташа- оних који су у периоду 2. светског рата уништили преко милион Срба у нацистичкој фабрици смрти под злокобним именом Независна Држава Хрватска.

Када је српски народ на својим историјским областима под окупацијом Аустроугарске отпочео борбу за уједињење са већ ослобођеном Србијом и Црном Гором, страни господари из Беча и Пеште послали су на српске учитеље, трговце, банкаре и слободне сељаке разуларене хрватске клеронационалисте и тиме отпочели рат до истребљења који ће кулминирати у 2. светском рату и у крвавом распаду последње Југославије 1990-их. Током 1.светског рата огроман број хрватских војника борио се на страни српских непријатеља починивши ужасне покоље над цивилима у нападнутој Србији и на територијама под аустроугарском контролом као вид нељудског застрашивања. Завршетком 1. светског рата 1918. године, победнички српски народ примио је у своју велику државу и „браћу“ Хрвате који су до јуче пуцали на нас дајући им потпуно равноправан статус и привилегије.

Потез тадашњих српских елита скупо нас је стајао већ 1941. године када је нацистичка Немачка окупирала Југославију и започела распарчавање српских земаља. Огромна већина хрватског становништва стала је на страну Немаца и прогласила своју независну државу под Хитлеровом заштитом. Ова наказна нацистичко-усташка творевина у кратком периоду оформила је језиви систем концентрационих логора за Србе, Јевреје и Роме који је по бруталности био одбојан и немачким експертима за смрт. Логори Јасеновац, Градишка, Јастребарско, Паг, безбројне јаме по Босни, Херцеговини, Далмацији, Лици, Банији и Кордуну однели су животе преко милион невиних српских цивила који настанком нове комунистичке Југославије нису освећени и кажњени онако како је требало. Грешка из 1918. године поновљена је и 1945. године. Овако неодговорни поступци победничког српског народа из два светска рата морали су изродити нове усташке злочине.

Буђење хрватског национализма почетком 1970-их година био је увод у крвави распад последње Југославије 1991. године и завршног чина за потпуно протеривање уставотворног српског народа из хрватске федералне јединице у злочиначкој операцији „Олуја“ августа 1995. године. Српска десница сматра да милионске српске жртве из великих светских ратова никада не смеју бити заборављене и да државна политика Србије мора да се постави на линију реципрочног деловања. Сведоци смо некажњеног хрватског дивљања према српским спортистима и туристима, срамног ломљења ћириличних табли, отежаног повратка прогнаних Срба на предачка огњишта и грандиозних прослава највећег етничког чишћења у Европи након 2. светског рата. Томе се мора стати на пут стрпљивом и дуготрајном институционалном борбом и стицањем моћних традиционалних савезника.

Српска десница окупља Србе са свих српских простора и залагаће се за остваривање свих ускраћених права за наше сународнике. Вишедеценијска бука о наводној српској геноцидности мора престати и ми ћемо се потрудити да ватре лажи угасимо свежом водом истине која је спора али достижна. Српске жртве нико други осим нас неће помињати и то је наша дужност и обавеза. У мору дезинформација које нас окружује морамо себи поставити питање: Да ли ћемо допустити да победу однесе злочиначка усташка кама или ћемо се против ње борити како би жртве добиле коначни спокој и заслужени мир? Одговор на ово питање ће нас заувек дефинисати – јесмо ли на страни правде попут наших херојских предака или смо постали жртве измишљене историје и непријатељске аутошовинистичке пропаганде?

Ми у Српској десници одговор знамо – геноцид над Србима никада више. Слава српским мученицима и праведна казна за злочинце!

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Миша Вацић, председник Српске Деснице

loading...

Оставите одговор