Дугогодишња борба интернет доколичара ових недеља добија свој епилог. Анонимна руља сакривена иза компјутерског монитора, годинама је стрпљиво радила на томе да се прихвати идеја о штетности вакцинације. Резултат деловања тих сајбер генијалаца је епидемија малих богиња у Србији. Две жртве, неколико стотина заражених, и родитељи који се кају што су поверовали интернет будалама.

Није да је ово прва победа те врсте глупости. У многим земљама Африке и Азије постојали су озбиљни покрети који су се деценијама борили против вакцина. Називали су је продуктом сатанског Запада, који је направљен само да би уништио велике народе којима су припадали. Крајем осамдесетих година, за амбасадора УНИЦЕФ-а проглашена је Одри Хепберн, која је требало да умањи страх од вакцинације код становништва држава Трећег света. Одри, хуманија и мање лицемерна верзија данашњег холивудског амбасадора Анђелине Џоли, је у томе и успевала. До почетка деведесетих обилазила је Турску, Етиопију, Бангладеш, Сомалију (…) и помагала да се вакцинише већи број становништва. Али овдашње мудраце ни онда није могла да завара – код нас је чак и онда од неких јавних личности називана симболом смрти, мршавом вештицом која са иглама убија децу.

Мало се код нас око тога променило. Шта друго и очекивати од људи који верују да нас убија ХАРП, којег је направио запад само да би уништио Србе, а онда, ако нас тако не потамане, послао је авионе који нас свакодневно запрашују са неба. Како то ти људи знају? Па проверено, рекао им је неко на интернету.

Постоје бар две слике из наше заједничке историје, које говоре о трагикомедији таквих идиотских теорија завере. Прва је настала онда кад је почела прича о увођењу личних карти са чипом. Одмах је проглашена за “жиг звери“, сајбер мудраци су се утркивали да пронађу везу са бројем од три шестице, а интернет је био преплављен зналцима који су позивали на бојкот. Сваки покушај разговора са њима био је осуђен на промашај. Једноставно, људи су знали да је лична карта заправо жиг из Јованове апокалипсе, направљен само да би нам затарабио капију Раја. Епилог је тај да нико није тукао људе да приме тај чип, од почетка је било најављено да је то необавезујуће, али је данас сви ипак траже јер су схватили да постоји пуно користи од ње.

Друга слика је из августа 1999. године. Велико помрачење Сунца у Србији и Европи. Али док су људи у читавој Европи уживали у несвакидашњој природној појави, у Србији је био мрак, у сваком смислу. Данима, можда и недељама пре тога говорило се како је помрачење опасно, како треба замрачити прозоре, не гледати напоље, и ако је могуће не излазити, због великог непознатог космичког зрачења, које само чека да промолимо главе напоље. Тог дана су у остале државе Европе долазили туристи из читавог света само да би видели помрачење, али Србе нико није успео да превари. Овде су се прозори уредно замрачивали, а људи остајали у кућама. На улицама су били само атеисти, староверни многобошци, вештице и друиди.

Исти такви генијалци који су раније ширили панику, данас говоре о вакцинама. Само што су резултати њихове приче далеко озбиљнији. Овај пут, за разлику од помрачења Сунца или личне карте, родитељи морају озбиљно да размисле пре доношења одлуке. Због свог детета, то је обавеза. А тако озбиљна одлука се не доноси након читања нечијих објава на Фејсбуку или опскурним сајтовима.

Зоран Грбић

Извор: vidovdan.org

Advertisements
--