Садашња „мапа пута“ за рушење председника Венецуеле Николаса Мадура слична је операцији свргавања либијског вође Моамера ел Гадафија коју су осмислиле и спровеле у дело САД и ЕУ у Либији 2011. године.

Америчка влада на више нивоа у Венецуели покушава да, као и у Либији, припреми терен за постављање себи лојалне политичке гарнитуре.

Тако је државни секретар САД Мајк Помпео похвалио одлуку Народне скупштине Венецуеле која је само 48 сати раније основала фонд за опоравак имовине од корупције, чији је стварни циљ да блокира венецуелска финансијска средства у иностранству. У Либији је блокада рачуна извршена од краја фебруара до почетка марта 2011. године од стране земаља Европске уније и Сједињених Држава, на почетку сукоба који је довео до грађанског рата.

Као и у случају Либије, циљ није био само свргавање Гадафија као шефа државе и владе, већ и крај једног институционалног модела. Једна од првих акција либијског опозиционог блока била је стварање Националног транзиционог већа кој је водило распуштање институција. Исто то намерава се и у Венецуели са такозваним Законом о транзициј који треба да створи структуру са истим именом која се користи у Либији: Национални савет за демократску транзицију.

Гадафи је требало да буде ухапшен и предат Међународном кривичном суду, а за то је било неопходно да изгуби председнички имунитет и буде претворен у бегунца од међународног кривичног правосуђа. САД по истом принципу сада не признаје Мадура као легитимног председника Венецуеле.

Циљ у Венецуели је да се покрене насилни сукоб ширих размера као резултат уличних демонстрација, као и у Либији својевремено. У овом моменту ситуација у Каракасу је на ивици катастрофе.

Подсетимо, војска Венецуеле која је стала уз председника Мадура је веома добро опремљена, међутим, Мадуру је потребна шира међународна подршка пошто је бразилски председник Жаир Болсонаро поручио „да се за смиривање ситуације у суседној земљи разматра војна опција“.

Овај сценарио очигледно су прозреле Русија и Турска које су данас дале подршку председнику Мадуру. Да ли ће то утицати на САД да крене на Венецуелу онако како је кренула на Либију?

Једна од кључних разлика је то што САД у овом случају не мора да тражи помоћ НАТО јер може да рачуна на подршку Колумбије и Бразила, можда и Аргентине. Од Европске уније САД очекују само дипломатску подршку за своје акције у Латинској Америци.

Европска комисија позвала је, међутим, данас на политички процес који би водио одржавању нових избора у Венецуели, али није директно признала опозиционог лидера Хуана Гуаида као привременог председника.

– Стојимо иза демократских снага у тој држави – рекао је портпарол Комисије на редовној конференцији за новинаре.

Ако избије грађански рат у Венецуели, комбинован са војном интервенцијом САД, Колумбије и Бразила, најгорио сценарио је да се сукоби и нестабилност прелију на цели континент, што и јесте циљ Вашингтона, који, очигледно губи позиције на Блиском истоку и у Африци.

Оно што је у овом моменту најважније за Венецуелу је да је војска уз председника и да је војни врх одбио позив америчког државног врха да подржи побуну и да свој допринос свргавању Мадура.

Војска се огласила уз потврду да ће наставити да брани национални суверенитет, додавши да постоје „мрачни интереси“ иза покушаја да Хуан Гуадио постане вођа земље. У сукобима који су почели након неуспеле побуне 25 војника на челу с водником Луисом Фигуером до сада је погинуло 18 људи.

Advertisements