Сви смо сведоци сложених политичких, економских, безбедносних и свих других значајних друштвених процеса кроз које пролази Србија и сав српски народ у читавом региону.

Ти процеси се могу оцењивати и третирати на различите начине, укључујући и различитост у политичком погледу између власти и опозиције, али једно је извесно – САНУ ћути.

То ћутање и тишина отвара озбиљна питања, од којих се свакако у врху налази дилема, коме уопште таква Академија треба?

САНУ не треба да увек има истоветно мишљење и поглед на одређене политичке процесе као власт, али проблем је што Академија нема никакво мишљење. Бар га јавно не артикулише, изузев у затвореном кругу истомишљеника, боље речено врхушке обједињене око ситних интереса и привилегија. Када је реч о томе, јавност би требала да зна и појединости о додатку који се сваког месеца исплаћује академицима у износу од 185.000 динара на терет грађана Србије. А о разноразним пројектима и другим облицима финансирања, боље да се јавно не говори, не због врхушке у САНУ, већ због заштите националних интереса и достојанства.

Важно је да „седе главе“ које тренутно руководе Академијом свакодневно улазе у зграду Академије замишљени и задубљени у тобоже питања од националног значаја (наравно то је представа за јавност), а у суштини размишљају шта ће тог јутра да доручкују и којим колегама ће да подметну нове интриге и трачеве.

Господо академици, оваква Академија каква је сад никоме не треба, изузев једног уског интересног круга, који апсолутно нема став ни о чему важном, а иако га има, он је по мери Сорош фондације, Центра за четврту индустријску револуцију или Клауса Шваба.

Борба до оздрављења и ослобођења САНУ од страног утицаја се наставља!

1 KОМЕНТАР

  1. Прихватање немачко-француског ултиматума о признавању независности тзв. квази државе косове значило би невиђено и кардинално самоукидање Србије као државе доборовољним одрицањем од Косова и Метохије и 17% средишне државне територије. То би било противно Уставу Србије, Р 1244 СБ УН и Повељи УН и значило би распад државе Србије и ланчани излазак из састава државе Војводине, Рашке области и Тимочке крајине! Остао би само тзв. београдски пашалук (боље рећи пасјалук) под протекторатом неке стране силе (можда чак и крватске)!
    Наведени ултиматум не би се могао у формално правном смислу никако прихватити без промене Устава и поништавања Р 1244 СБ УН! Уколико би Скупштина Србије прихватила тај ултиматум то би била досад у историји невиђена појава самоукидања суверене државе и по Кривичном законику Србије строго кажњива тзв. удружена активност врха власти за повреду државног суверенитета иинтегритета.
    Не треба се заваравати: ово је сасвим могуће да се догоди јер су досманлијско-неодосманлијске власти већ преко 20 г. Радиле на томе, а СНС непрекидно већ 10 г. само то ради!
    Што је најгоре, распад Србије сигурно би изазвао велики грађански рат у Србији, јер би то било први пут у историји да је Србија као држава радила сама против себе, против историје и предака и будућности и потомака Србства. (А грађански рат је, познато је, најгори и најкрвавији рат у историји човека!) То би истовремено био чин самоукидања православља, Косовског завета и Србства у целини!
    Упркос дугом периоду антисрбског затирања Србства и државе Србије, који траје од Краљевине СХС, преко тииитоистичке СФРЈ па до данас – у Србији сигурно постоје прикривени остаци родољубиве елите која се може активирати самоорганизовањем и молбом и захтевом братској Русији за помоћ…
    Грешни јесмо сигурно, али не толико да препустимо судбину отаџбине Србије и Србства као нације и народа ортодоксним и најстрашнијим страним и домаћим непријатељима. То не би било ни Богу милом право, јер би то значило и укидање светосавског православља, које је најчистији и најбогоугоднији облик еклисиологије праве и саборне Христове цркве. а не би било право ни наших генетској и духовној браћи Русима, без обзира на њихову тешку ратну ситуацију.
    БОГ НА НЕБУ – НА ЗЕМЉИ РУСИЈА☦️🇷🇸🇷🇺
    (Св. Петар Цетињски)

Оставите Коментар