У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.
Министарство војно – Зграда на углу Немањине и Кнеза Милоша је срушена 1941. Пројектовао је Јован Илкић око 1895. и она је после Великог рата била дограђена. На тој парцели је подигнута једна од две зграде „близнакиње“. Градња Генералштаба завршена је 1965, а комплекс који је ушао у светске архитектонске енциклопедије тешко је оштећен током НАТО бомбардовања.
Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.
Друга мушка гимназија – У новоподигнуту зграду у Поенкаревој 29, данашњој Македонској улици, 1910. су преселили Другу мушку реалну гимназију. Зграда је после оштећења која је претрпела у априлском бомбардовању срушена, школа је пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој, а двадесетак година касније на том месту је саграђена зграда „Политике“. На локацији бивше школе данас је и паркинг.
Операција уништења Београда „Страшни суд“ отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.
Мост краља Александра Карађорђевића – Београђанима је овај мост служио мање од седам година; за време бомбардовања прилично је оштећен, остаци су 1941. минирани, а на његовим темељима 1955. је подигнут Мост братства и јединства (Бранков мост) с тим да су од старог остали и сачували своју функцију до данас стубови број 2, 4, и 5. Николај Краснов је био аутор богате архитектонске обраде супструктуре моста и скулптурне декорације, као допуне.
Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
Народна библиотека Србије – 1920. је од Владе добила средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу. У априлском бомбардовању изгорела је до темеља, а пожар је прогутао 350.000 књига, 500.000 свезака, многе значајне документе, повеље и збирке, средњовековне рукописе…
– Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса – идеолошких, урбанистичких и економских – каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
Синагога – Сефардска синагога Бет Израел у Улици цара Уроша страдала је у пожару у Другом светском рату. Била је маварског стила, пројектовао ју је Милан Капетановић, а саграђена је 1908. Краљ Петар И положио је камен темељац. Данас се на том месту налази Галерија фресака, а на садашњој згради је постављена спомен-плоча која подсећа Београђане на овај порушен симбол јеврејске заједнице.
