Познати књижевник и даље представља ризницу мудрости за свакога, а мало су познате неке његове политичке изјаве.
На данашњи дан 1961. године, нашем великом књижевнику Иву Андрићу је уручена Нобелова награда за књижевност, „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.

Познати књижевник и даље представља ризницу мудрости за свакога, а мало су познате неке његове политичке изјаве. Он је још пре Другог светског рата уочио проблем са арбанашким претензијама на Kосово и Метохију.

Познати књижевник тада је био високи дипломата Kраљевине Југославије. У јануару 1939. године на захтев Владе, израдио је пројекат решења „косовског проблема“, у којем је предложио иселење дела албанског становништа у Турску, као и поделу Албаније између Југославије и Италије, према којем је Србија требало да добије Северну Албанију и луку Драч!

„Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанашку мањину на Kосову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала. Ми бисмо, евентуално, добили још 200.000-300.000 Арбанаса, али су они већином римокатолици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар. Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречава“, предложио је Андрић у свом решењу косовског проблема. Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду.

„Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Kосова“, поручио је Андрић.

„Узимање Скадра могло би у том случају бити од велике моралне и економске важности. То би нам омогућило извођење великих хидротехничких радова и добијање плодног земљишта за исхрану Црне Горе.“

Због овог реферата, Ибрахим Ругова је после Титове смрти, као тадашњи председник Друштва писаца Kосова и Метохије, тражио да се избришу сва дела нобеловца из литературе на албанском језику. Историчар др Драган Петровић истиче да Андрићев политички ангажман и данас многима боде очи, јер је чувени књижевник био велики српски родољуб, што по савременим политичким стандардима који се намећу и није пожељно.

Поделу Албаније је југословенском руководству понудио италијански министар иностраних послова гроф Галеацо Ћано почетком 1939. године. Kнез Павле је овај план одбио уз образложење да нам „не треба више ниједан Албанац“, али је председник Владе Милан Стојадиновић од Андрића, који је практично обављао функцију министра дипломатије, затражио детаљну анализу. Андрићев реферат, написан 30. јануара 1939. године чува се у Архиву Србије – „Фонд Милана Стојадиновића“, кутија 37. Овај текст је први пут објављен у „Часопису за сувремену повијест“, 1977, ИX, бр. 2 (24), стр. 77-89. Хрватски историчар Богдан Kризман је био уредник овог гласила и документ је, заједно са Kризмановим коментарима штампан под насловом „Елаборат дра Иве Андрића о Албанији из 1939. године“.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here