Ученици средњих школа, који похађају предмет Грађанско васпитање, осредње су упознати са актуелним политичким збивањима и у већој мери су евроскептици, а имају и веома ниско поверење у институције власти, показало је истраживање “Пунолетство и зрелост грађанског васпитања:евалуација ефеката”.
Предмет истраживања је била анализа статуса и евалуација ефеката предмета Грађанско васпитање које је уведено у школе пре 18 година.

Један од аутора истраживања, доцент Филозофског факултета Зоран Павловић, саопштио је податке о томе како млади перципирају Европску унију – укратко, средњошколци су “евроскептици”.

На питање колико је по њиховом мишљењу важно за Србију да постане чланица ЕУ “само 11 одсто њих је рекло да је то много важно, а 25 одсто је одговорило са нимало”.

Испитници су навели да су добре стране тог процеса унапређење односа са другим државама, повећање квалитета образовања и степена запослености, док је изражен страх од великих компанија и иностраног власништва у националним богатствима Србије.

Врло забрињавајући су следећи подаци истраживања:

На питање да ли би били пријатељи са припадницима других етничких и мањинских група, трећина испитаника навела да не би били пријатељи са Албанцима (36%), по петина са Хрватима и Ромима, а 41 одсто са припадницима ЛГБТ популације, као и са особама оболелим од сиде (40%).

Он је рекао да се 75 одсто ученика информише преко Интернета, 53 одсто путем телевизије, док предмет Грађанско васпитање не сматрају главним извором информација о политици.

Укупан узорак на којем је рађено истраживање укључује укупно 1.073 ученика и ученица (58% девојака и 42% младића; 26% младих из гимназија, и 74% ученика/ца средњих стручних школа), укупно 36 наставника (17%) и наставница (83%) грађанског васпитања и 20 директора/ки средњих школа (36% жена, 64% мушкараца).

Најзначајније личне вредности и области живота младих су лична слобода, правда, породица, пријатељи, приватност и слободно време.

Истраживање је показало и да степен познавања градива из предмета Грађанско васпитање које су млади показали није задовољавајући.

Они су најмање овладали појмовима који се тичу негативних ставова према другим групама, као што је расизам, етноцентризам, суштине делатности неких међународних организација, питања грађанског активизма, улоге грађана у демократском друштву, док су овладали темама које су део неких других обавезних предмета у школи.

Ученици су задовољни различитим аспкетима наставе, посебно када је реч о атмосфери на часу и компетенцијама

Они процењују да су кроз овај предмет много научили о темама које су везане за значај поштовања закона, али и о својим правима и одговорностима у школи, док су наставници у раду највише подстицали плурализам и слободу мишљења, а најмање директну партиципацију ученика у настави.

Ученици су истакли позитиван утицај тема из овог предмета на развој њихових личних карактеристика у погледу значаја аргументованог изношења личних ставова, развој спремности за прихватање одговорности, самосталности у доношењу одлука и унапређењу сарадње са другима приликом решавања.

Наставници и директори су задовољни садржајем предмета, верују у вредности и корисност самог градива. Наставници су незадовољни недостатком уџбеника, а директори односом других актера образовног процеса према Грађанском васпитању.

Kако се наводи у резултатима истраживања, 58 одсто испитаних грађана сматра да је овај предмет важан, 12 га сматра неважним, док је 22 одсто неодлучно.

Испитивање су реализовали истраживачки тим Грађанских иницијатива и маркетиншка агенција ИПСОС.

loading...

1 KОМЕНТАР

  1. Mladi svakako nisu glupi kao roditelji i deke i bake. Prate desavanja na internetu , govore jezike tako da mogu i strane izvore informacija da koriste , razmisljaju , teze nasedaju na obecanja ( pogotovu ona pred izbore ) i vise veruju svojim ocima i usima. NJih je svakako teze izmanipulisati nego starce kojima je kompjter stran i informacije crpe iz medija i sa TV-a a to je sve pod totalnom kontrolom.

Оставите одговор