Русија има довољно много полуга утицаја на ту ситуацију. Али то не значи да треба да изгубимо главу и увучемо нашу земљу у борбена дејства

Данас једна група држава предузима активни покушај да промени светски поредак створен после Другог светског рата. У суштини, да дезавуишу све договоре које су постигли савезници после Другог светског рата, овако је говорио 1999. године Владимир Путин.

“А ти договори су, као што знамо, уграђени у темеље Организације Уједињених Нација. Организација Уједињених Нација је искључена из решавања једног од најоштријих конфликата у последње време. И управо то је, по мом мишљењу, оно најопасније. Али чини ми се да управо зато можемо стећи врло значајан број савезника и оних који ће нас подржати, јер, без обзира на то што велики број европских земаља, Сједињене Државе, све земље НАТО, подржавају акције које спроводе у Југославији, ипак је чланица Уједињених Нација много више, него чланица НАТО. И у том смислу, сматрам да ће се број оних који нас подржавају, повећавати”, рекао је Владимир Путин руском ТВ каналу ОРТ 13. маја 1999. године.

Интервју је вођен усред агресије НАТО на СРЈ, односно Србију, у тренуцима када ни многи нису слутили да на сцену долази велики државник.

Овај интервју је потпуно непознат српској јавности. Преносимо један његов део и због Путинових речи о НАТО агресији и Србији и да би сагледали Владимира Путина из 1999.

Kакве активности ће Русија, или Русија и Kина, можда Француска, сада, после данашњих преговора, предузимати?

В. П.: Понављам, оне могу да буду најразличитије. То су и наше међународне активности, акције хуманитарне помоћи, дипломатски притисак. Не искључујем ни рад са нашим присталицама у земљама НАТО. Ви знате да су, колико се сећам, у Сенату Сједињених Држава, сенатори недавно предложили резолуцију подршке бомбардовању Југославије? И сасвим неочекивано, та резолуција је пропала. Гласови су се поделили: 232 према 232, ако се добро сећам. То је за администрацију било потпуно неочекивано. А западни масмедији прећуткују и покрет који се сада шири у европским земљама као подршка позицији Русије. Ја уопште не могу да схватим, искрено говорећи, позицију руководилаца многих западних земаља. Познато је, а ако и није, ја сада напомињем, да су као резулат борбених дејстава у Југославији, валутне берзе, тачније уопште берзе у Западној Европи, имале губитак од око 400 милијарди долара. Kурс евра је пао за 10%, а сада већ можда и више.

А можда борба за нови светски поредак, о чему сте ви говорили, вреди толиког новца?

В. П.: Вреди, али не за Европу. Зашто би Европа губила тај новац?

Говорим вам о томе да Русија има довољно много полуга утицаја на ту ситуацију. Али то не значи да треба да изгубимо главу и увучемо нашу земљу, посебно у таквом стању, у каквом се она данас налази, у борбена дејства. Само би нам то још недостајало. Ми имамо довољно унутрашњих проблема.

Врло је важно што сте ви то рекли. Информације НАТО и српских званичних извора о ономе што се тамо дешава се јако разликују. Али претпостављам да Ви имате своје изворе информација. А у нашој земљи је очито таква традиција, да је највише руководство земље све основне информације, добијало, бар досад, из уста ваших претходника. Kакве су ваше информације, колико је погинулих?
В. П.: Мислите на страни алијансе?

Мислим уопште, ипак и Југословена.
В. П.: Мислим да се моје колеге неће на мене љутити, али према подацима наше војне обавештајне службе, ради се већ о десетинама људи на страни НАТО.

Десетине погинулих војника на страни НАТО?
В. П.: Па да.

Јесу ли то пилоти?
В. П.: Војна лица. У принципу могу бити било којих дужности, не знам.

А цивила?
В. П.: Цивила на страни Југославије? Не знам те бројке, али јасно је да их је врло много.

Advertisements

loading...