На иницијативу Града Крушевца да се језеро Ћелије прогласи заштићеним природним добром, а у складу са Законом о заштити природе, ових дана су започела теренска истраживања.
После састанка представника Општине Брус и Града Крушевац, стручњаци Завода за заштиту прирподе из Београда и Ниша обилазе терен.
Они ће се, вероватно, на терену упознати са чињеничним стањем да ову акумулацију, са које се преко 120 хиљада Крушевљана и места у окружењу снабдева пијаћом водом, загадјују несавесни градјани и привредници дуж слива речних притока које се у језеро уливају из правца Бруса и Блаца.
С тим у вези, стручњаци ће предложити мере, а Крушевљани траже да се ова акумулација прогласи заштићеним природним добром.
За језеро Ћелије, иначе, везују се страховите ствари. Језеро се налази у непосредној близини Крушевца. Површина износи око 598 квадратних километара, а највећа дубина језера износи 41 метар. Састоји од три басена: златарског, васићког и водозахватног. На језеро се може стићи из два правца: Ниша, односно Прокупља – Блаца и Крушевца.
Међутим, упркос лепоти Ћелија, постоји језива легенда од које се леди крв у жилама.
Наиме, на месту где је сада ово вештачко језеро налазило се село које је према тврдњи мештана Златара и засеока у окружењу језера, пола измештено, а пола потопљено. Оно што је још бизарније јесте прича да је потопљено и гробље, али и црква. Према причи, у коју неки мештани још увек верују, у води се може повремено уочити и крст са врха цркве.
Цела ова прича добија још језивији призвук ако се дода и чињеница да је сваке године уназад језеро „узимало по неки живот“ то јест да се неко у њему утопио. А код мештана се може чути језиво тумачење легенде по којој ће „језеро узимати онолико живота колико је гробова потопљено“.
Још један бизарна ствар везана за језеро јесте и његов облик, а то је да језеро има облик змаја.
Р.Б.
