Централна манифестација прославе Видовдана одржана је у Крушевцу, који је на 631. годишњицу Косовског боја добио споменик посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу. Ово монументално дело се после скоро шест и по векова од оснивања средњовековне престонице придружило добро познатим знаменитостима из периода владавине Хребељановића. Споменик кнезу Лазару откривен је у Ћуприји.

Старији син кнеза Лазара, Стефан учествовао је каже историја у више битака него иједан његов претходник на српском трону. Зато је и овековечен као војсковођа на коњу.

Споменик заједно са постољем висок је девет метара, а томе да је био велики владар, задужбинар, књижевник и мецена уметности, сведоче стихови његове најпознатије песме „Словољубве“ на северној и грб Србије на јужној страни постамента.

„Стефан Лазаревић је Србију стварао и уобличавао и то не само територијално, већ и духовно“, каже Јасмина Палуровић, градоначелница Крушевца.

Обележавање Видовдана и дана града почело је Архијерејском литургијом у цркви Лазарици, традиционалном литијом, поменом страдалима у борби за отаџбину у центру града и освећењем темеља новог храма у касарни Цар Лазар.

Церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти крај споменика Косовским јунацима предводио је изасланик председника Србије, министар Зоран Ђорђевић.

„Изазови који су били, изазови који су пред српским народом су свакако велики и верујем да ће оно што постоји у српском народу, а то је један слободарски дух и жеља за слободом свакако победити и да ћемо као српски народ и опстати и овде и на Косову и Метохији као нашој светој земљи и да на овај дан пошаљемо јасну поруку и свету да Србија је свуда где је српски народ и да Србија брине о свом народу где год да се он налази и да ће тако бити и убудуће“, поручио је Ђорђевић.

Крушевљани су на Видовдан добили још један симбол српске државности на видиковцу. Јарбол са заставом висине 23 метра у оквиру комплекса на Багдали.

Споменик кнезу Лазару откривен у Ћуприји

Спомеником кнезу Лазару Хребељановићу од данас се поносе грађани Ћуприје. Статуа кнеза Лазара урађена је у бронзи, тешка је пет тона, висока седам и по, а са постаментом 15 метара.

Својеврсна је атракција, јер се види и са ауто-пута Београд–Ниш.

Омаж кнезу Лазару дело је академског вајара Мирољуба Стаменковића.

Испружена рука кнеза Лазара показује правац ка манастиру Раваници, његовој задужбини где се и налазе мошти средњовековног српског кнеза.

У знак сећања на јунаштво предака у порти Саборне цркве у Нишу је одржана Видовданска академија. Постхумно је одликован ратни хирург, директор Ургентног центра у Нишу, доктор Миодраг Лазић.

Видовдан је обележен и на Косову и Метохији. У порти манастира Грачаница служена је видовданска литургија, а почаст косовским јунацима одата је код споменика на Газиместану.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here