Доживели смо да нам руше цркве, да сламају крстове, да нам пале иконе, окружују наше цркве бодљикавом жицом… али чак и најсуровији непријатељи нашег народа нису покушали да сруше нашу цркву изнутра, и да јој поричу трајање.
Ми који смо заробљени иза жица у нашим енклавама, који већ 20 година живимо у затвору, своју слободу смо налазили и налазимо и даље једино у нашим црквама и манастирима на Косову и Метохији.
Доживели смо да нам руше цркве, да сламају крстове, да нам пале иконе, окружују наше цркве бодљикавом жицом… али чак и најсуровији непријатељи нашег народа нису покушали да сруше нашу цркву изнутра, и да јој поричу трајање.
Овакав напад на наше светиње ансамбл Косовски божури, доживео је као најболнији до сад. У души болније него и само бомбардовање 1999 године и 17 март 2004, јер многи од нас из Метохије смо црногорског порекла.
Поручујемо „моћницима“ Црне Горе да ми на Косову и Метохији по својим селима најбоље знамо како су пролазили они који су се дрзнули да ударају на Цркву.
Нажалост знамо и за судбине њихових породица.
Зато молимо наше рођаке, наш род, оне који владају Црном Гором да се сете у овим најтежим тренутцима завета свих великих људи и владара Црне Горе – светог Петра Цетињског, Василија Острошког, П. П. Његоша, Марка Миљанова, Јанка Вукотића и химне Онамо, намо коју је написао последњи краљ Црне Горе.
Молимо се за храмове, али пре свега за вас Председниче Црне Горе и читаву Вашу владу. Молимо се Пресветој Богородици Красници Пећкој, светом Стефану Дечанском, Јоаникију Девичком, светом кнезу Лазару и косовским јунацима да спасете себе у последњем моменту, а тиме читаву нашу вољену Црну Гору.
Погледи свих нас са Космета уперени су сада у Вас са једном једином жељом, да најзад отворите очи. Ако не желите да се молите православном молитвом прочитајте енглеског писца Оскара Вајлда и његову пророчку књигу „Слика Доријана Греја“. Све до самог краја имао је шансе да се покаје. Он је то желео, али није смогао снаге…
А ми, ми Вам шаљемо наше молитве из Ораховца, Велике Хоче, Косовске Митровице, Старог Грацког, Призрена, Штрпца, Врбовца, Приштине, Грачанице, Гораждевца, Кметовца да смогнете ту снагу…
Милица и Мирјана, Лепосава, Маја, Драгана, Јелена, Јован, Милош, Ивана, Милица, Јелена и Милан. Уз нас су као и увек наши уметнички руководиоци који нас воде већ 15 година Ивана Жигон и Гаврило Кујунџић.
