Према новом Закону о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, свако ко не буде имао „чисте“ папире о стеченој имовини имаће озбиљан проблем и биће му одузето све што је незаконски стечено.

Ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без 3/4 њене вредности.

Ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак, предвиђа Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, чија примена почиње 11. марта.

„На удару“ овог Закона наћи ће се они за које порески органи посумњању односно утврде да за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода, а уколико буде сумње и на извршење кривичног дела случај ће бити пријављен полицији и тужилаштву, каже председник Удружења судија и тужилаца Србије Ненад Стефановић.

Он сматра да је држава је овим законом добила делотворан механизам да за свакога у сваком тренутку моше да се утврди да ли се незаконито обогатио.

  • Борба против организованог криминала на првом месту подразумева удар на приходе који су стечени вршењем кривичних дела од стране организованих група и њихово одузимање – нагласио је Стефановић.

Ко води контролу

Контролу имовине грађана, према овом Закону, водиће посебна Јединица Пореске управе и ако утврди да постоји незаконито стечена имовина, донеће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.

На ово решење опорезовани ће имати могућност жалбе Министарству финансија, чија ће одлука бити коначна у управном поступку, али ће и даље моћи да покрене управни спор – тужбом пред Управним судом. Терет доказивања увећања имовине физичког лица је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.

Закон иначе уводи такозвану „унакрсну проверу имовине“, коју спроводи поменута посебна Јединица у Пореској управи.

Ради делотворнијег поступка и достављања података који су овој Јединици потребни биће одређен један или више запосених за везу са Јединицом из Министарства унутрашњих послова, Народне банке Србије, Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре и Централног регистар, депоа и клиринг хартија од вредности.

По потреби, запослени за везу ће моћи, на захтев директора Пореске управе, бити привремено премештени или упућени на рад у Јединицу Пореске управе.

Уколико се у посебном пореском поступку посумња да је приликом нелегалног стицања имовине извршено кривично дело, Јединица Пореске управе о томе ће обавештавати полицију, Пореску полицију, јавно тужилаштво и друге надлежне органе.

Ко су „жртве“

Ко су особе чија ће се имовина проверавати – утврђиваће се годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе, на основу анализе ризика. Смернице неће бити јавно доступне, наводи се у Закону. Такође, поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.

Закон је прецизирао да се приликом контроле узима у обзир целокупна имовина физичког лица које се контролише, а нарочито непокретне ствари, како што су стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и друго.

На провери су и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, чамци, бродови и други пловни објекти и ваздухоплови, штедни улози и готов новац, као и друга имовинска права.

Иначе, прописано је да су сва лица која учествују у овом поступку дужна да податке из поступка чувају као професионалну тајну.

Казне за несарадњу са Пореском управом

Правним лицима која на захтев Јединици Пореске управе у року који она одреди не доставе тражене податке, моћи ће да се изрекне новчана казна од 500.000 до два динара.

За исти прекршај предузетнику прети новчана новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна физичком лицу и одговорном лицу у правном лицу, државном органу и организацији, као и органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и имаоцу јавних овлашћења.

Поред тога, предвиђена је и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошао у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.

Закон је усвојен 29. фебруара прошле године, а 11. марта је ступио на снагу, са одложеном применом од годину дана ради формирања Јединице и припрема за ефикасну примену овог прописа.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here