Након одлуке у Собрању да се приступи промени Устава Македоније, односно имена државе у складу са Преспанским споразумом, власт је отклонила дилему да ли ће бити приморана на расписивање ванредних парламентарних избора и утрла пут евроатлантским интеграцијама и очувању целовитости државе. Али, осим што су, као последица тих потеза, Македонци политички поларизовани, све се гласније говори о раздору у – опозицији.

Управо ти односи на политичкој сцени водили су томе да се, због претњи које су им упућене, посланицима опозиције који су гласали за уставне промене, као и њиховим породицама, уведе двадесетчетворочасовна полицијска заштита. Она је додељена и посланицима власти, који су такође подржали уставне промене, тако да се полиција сада брине за безбедност 80 од 120 посланика Собрања.

Партијска непослушност седам посланика опозиције расцепила је и њихову странку ВМРО-ДПМНЕ. Најављује се смена лидера партије Христијана Мицкоског, који важи за човека бившег лидера ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског. Лидерску позицију требало би да преузме Митко Јанчев, који важи за особу од поверења бившег директора македонске безбедности (УБК) Саше Мијалкова. Уколико је веровати македонској информативној сцени, која је преплављена овим информацијама, доћи ће до сукоба два блиска рођака, Груевског и Мијалкова.

По информацијама које су испливале у јавност, од извора блиских Мицкоском, Мијалков је утицао на седам непослушних посланика (који су избачени из партије по налогу Мицкоског) да гласају за промену македонског устава како би себи обезбедио слободу, јер је и он на удару специјалног јавног тужиоца због неколико кривичних дела за која је осумњичен.

Уколико би Мицкоски био смењен, даљи преговори са премијером Зораном Заевим, који, како се незванично сазнаје из дипломатских извора, теку преко председника бугарске владе Бојка Борисова, остали би и даље у тајности. Уставне промене и преименовање државе у том случају завршили би се у предвиђеном року од стотину дана. У склопу тога очекује се и да председник државе Ђорђе Иванов потпише указ о промени Устава, иако он веома изричито назива Преспански споразум актом упереним против државе.

Подршка премијеру Заеву и даље стиже од западне дипломатије. Њу је потврдио и помоћник државног секретара САД Метју Палмер, за којег се верује да је разочаран односом Мицкоског и челника ВМРО-ДПМНЕ према референдуму о Преспанском споразуму, на који није изашло довољно гласача између осталог и због њихових позива на бојкот тог гласања. Палмер је, колико је познато, љут и због њиховог деловања у Собрању, током расправе о уставним променама.

Садашњим резултатима које је постигла македонска власт отварају се врата да се спроведу стратешки интереси САД на Балкану, тако што ће још једна држава овог региона моћи да уђе у НАТО и ЕУ. Власт у Скопљу верује да ће држава коју води, под својим новим именом Република Северна Македонија, приступити НАТО-у већ наредне године. Преговори о томе су почели. Они са ЕУ требало би да буду отворени у јуну следеће године. Услов за све то био је примена Преспанског споразума Скопља и Атине о македонском имену.

Овај билатерални договор треба „визу” да добије и у Савету безбедности Уједињених нација. Да ли ће је добити – зависи пре свега од Русије, која је стална чланица тог тела и зато у њему има право вета. Руска амбасада у Скопљу огласила се након собрањске одлуке о уставним променама и рекла да ће Македонија за њих увек остати Република Македонија. Да ли је ово и најава за могући вето у УН, није јасно.

Тренутно, главни приоритет Заеву је да одржи двотрећинску већину у Собрању и придобије још покоји посланички глас за уставне промене. Преспански споразум, међутим, може да заживи само ако буде ратификован и у грчком парламенту, након што буде потпуно институционализован у Македонији.

Уколико Заев успе да придобије што више посланика, у идеалној варијанти њих 120, колико их укупно има у Собрању, покриће неуспех референдума о Преспанском споразуму, који је имао само консултативан, дакле не и обавезујући карактер. Одлука Собрања је правнообавезујућа и ставила би тачку на македонско-грчки спор дуг 27 година.

Осим што је полиција обећала заштиту посланицима који су стали иза Преспанског споразума, Заев се заложио за то да се у законодавном дому формира тело за помиловање оних особа које су насилно упале у Собрање 27. априла прошле године и изазвале крвави сукоб, због чега их републичко тужилаштво терети за терористички акт. Ово је био један од захтева које су опозициони посланици поставили пре гласања о уставним променама у складу с Преспанским споразумом.

Аутор: Жељко Шајн, Политика.рс

loading...