Брозови партизани су борбе са Немцима и усташама избегавали кад год је то могло. Уместо да нападају Немце, Немци су нападали њих, организујући неколико офанзива на инсистирање Берлина.

Након рата, Брозова титографија је од ових немачких потера и бежаније партизана пред Немцима правила партизанске херојске борбе против окупатора. Тито је марта 1943. Немцима отворено понудио сарадњу у борби против западних савезника ако се искрцају на јадранској обали. Милован Ђилас и Владимир Велебит у марту 1943. године у Загребу убеђују Кашеа и Хорстенауа: „Ми се не боримо против вас, Немаца. Ми се само бранимо. Немојте нас гонити и нећемо пуцати на вас. Наши непријатељи су четници. Ми се боримо само против њих.“ („Ein General im Zwielicht“, 1988; М. Ђилас „Партизански рат“, Београд 1979. године).

Отпор према Немцима је био само изговор, док је прави циљ био доћи на власт и завести систем интегралног комунизма. За Тита, Ђиласа и његове другове, такозвани „народноослободилачки устанак“ био је само реторичка флоскула за прикривање правог циља: комунистичке револуције и диктатуре.

loading...

Оставите одговор