Врховни касациони суд одбио је као неоснован захтев Републичког јавног тужиоца поднет против правоснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду.
Иако је ово само декларативна пресуда веома ће бити значајна у судској пракси за сличне процесе. Тиме је победа Горана Давидовића у овом случају потпуна и коначна иако је он већ правоснажно ослобођен пресудом Апелационог суда.
Веће судија је у пресуди навело мноштво законских, уставних и конвенцијских одредби, као и утврђене критеријуме и установљену праксу Европског суда за људска права, због којих је ослобађајућа пресуда Давидовића у потпуности законита.
Целу пресуду у пдф-у можете преузети овде.
Основано и законито је ослобађајућа пресуда Апелационог суда донета због битних повреда одредаба кривичног поступка и истиче да је иста садржана у чињеници да постоји и околност која трајно искључује кривично гоњење против окривљеног Давидовић Горана, да је против окривљеног Давидовић Горана вођен и обустављен прекршајни поступак правоснажном одлуком Општинског органа за прекршаје у Новом Саду под бројем Уп-26-6-399/07 због прекршаја из члана 6 став 3 Закона о јавном реду и миру, за исти животни догађај за који се водио и овај кривични поступак, да Устав Републике Србије и Законик о кривичном поступку утврђују забрану двоструког вођења поступка и кажњавања на тај начин што предвиђају да нико не може бити гоњен или осуђен за кривично дело које је правоснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правоснажно обустављен или оптужба правоснажно одбијена, те да је наведена забрана опште познато начело кривичног поступка ne bis in idem, прописано одредбом члана 4 став 1 ЗКП.
Устав Републике Србије у члану 34. став 4 гарантује правну сигурност у казненом праву, одредбом да нико не може бити гоњен ни кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, а којим забранама подлеже вођење поступка за неко· друго кажњиво дело.
Одредбом члана 4. става 1. Протокола бр. 7 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, прописано је да се никоме не сме поново судити, нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правоснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком те државе.
