Стварање такозване војске Косова било би у супротности са Резолуцијом 1244, али и са Дејтонским споразумом, који у свом саставу има одредбу о војном ограничењу на територији држава-потписника. Ова теза стигла је из Москве, пошто је косовски председник Хашим Тачи повео кампању за формирање оружаних снага. Косово није међународно признат правни субјект, нити је потписник било ког правног акта, а ни држава која има границе.

Споразум из Охаја који су 1995. године у Дејтону потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, чиме је заустављен рат у Босни и Херцеговини, могао би да се испречи на путу Приштине у намери да оформи своју војску. Ова теза наметнула се пошто је из Москве стигло упозорење да би формирање оружаних снага самопроглашене Републике Косово било кршење међународног права и Резолуције Савета безбедности УН 1244.

И не само то. Русија истиче да би „појава нове војне компоненте на Балкану била у супротности са Фирентинским споразумом“, односно, са Чланом 4 Анекса АБ Дејтонског споразума за Босну и Херцеговину, који се налази у оквиру усвојене резолуције СБ УН 1031.

Према том споразуму, није дозвољено да се на територији државе-учеснице Фирентинског споразума — Србије — појави војна структура која није под контролом те државе.

Наиме, ови акти су усвојени да би подржавали регионалну стабилност уз помоћ ОЕБС-а.

Недавно је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић подсетио да су земље региона према Споразуму о подрегионалној контроли наоружања, у оквиру Дејтонског споразума, биле обавезне да се лише дела наоружања. Међутим, Србија је смањила оружане снаге више него што је морала.

– То је питање за власти од 1996. до данас. Је л неко намерно уништавао војску у претходном периоду? Сада некоме смета што јачамо нашу одбрану- рекао је Дачић.

Куповином руских МиГ-ова, додао је министар, Србија је на половини броја дозвољених борбених авиона.

– Нисмо прекршили ниједну међународну обавезу. То је наше аутономно право и наставићемо такву политику и даље – рекао је Дачић.

Говорећи о међународним актима, не треба изгубити из вида и да Резолуција 1244 на више места апострофира и гарантује суверенитет и територијални интегритет СРЈ, чији је правни наследник Република Србија.

Та резолуција предвиђа и успостављање међународног безбедносног присуства под покровитељством УН, као и демилитаризацију тог дела територије, дакле разоружавање ОВК и свих других наоружаних група, са циљем стабилизације целог региона.

Подсећамо, у косовској штампи се појавила вест да ће Закон о формирању Војске Косова који је предложио Тачи бити повучен из процедуре, све док се не искористе све могућности да се Косовске безбедносне снаге (КБС) уставним амандманима трансформишу у војску.

Уколико се не обезбеди подршка Српске листе за усвајање уставних амандмана, што је неопходно за ову врсту измена, косовске институције имају, у том случају, сагласност међународних фактора да формирање војске остваре изменама и допунама Закона о КБС.

Са повлачењем закона сложио се и сам Тачи, чиме се изашло у сусрет захтевима САД и НАТО-а да се изменама и допунама Устава изврши трансформација КБС у Оружане снаге Косова.

Извор: Спутњик