Ово је била последња битка у бруталном гладијаторском рингу непобеђеног ММА шампиона, Хабиба Нурмагомедова.

Он се синоћ, по први пут, борио без свог пре четири месеца упокојеног оца, који га је тренирао и пратио читавог живота (још од његових дечачких дана). И он зато више – како Хабиб рече кроз сузе, после завршетка овог меча – „не види сврху даљих борби и победа“, сад када „уз себе нема свог вољеног и многопоштованог оца“ (1962 – 2020). Па је после очеве сахране у родном селу (у дагестанској области) обећао мајци Фатимати да ће се још само сад, по последњи пут, борити у кавезу UFC асоцијације, ујединивши титуле у борби са исто тако фантастичним Џастином Гејџијем. Борцем који је могао да изгуби само од Нурмагомедова, и сам у супер форми (а након његове недавне спектакуларне победе над, можда, и најжешћим нокаутером у овом спорту, чувеним Тонијем Фергусоном).

И Џастин се сложио са тронутим Хабибом (иначе, својим вршњаком, обојица имају по 32 године) на тему „важности породице“, помињући како је овим мечом обезбедио својој мајци Каролини нову кућу и прилику да она више не мора да напорно ради, борећи се за живот. Што је одмах поздравио и Нурмагомедов, рекавши за Џастина Гејџија (полу-Немца, полу-Мексиканца пореклом) да зна како је он „пре свега добар човек“. И захваливши му се, притом, за њихову ранију сарадњу, поручујући опет и опет – да „човек никад не зна шта носи сутрашњи дан“, сећајући се свог вољеног оца.

Какав призор!

Као да нисмо у овом „треш“ веку, већ у неким другим, горштачким и јуначким временима древног патријархата подно Кавказа (у оквиру велике Руске Империје).

Свака част великом шампиону Хабибу (победио Џастина већ у другој рунди, у партеру, прекидом борбе), а његовом покојном оцу Абдулманапу Нурмагомедову (који је за живота тренирао чак 18 шампиона света у руској борилачкој вештини „самбо“) желим посмртни спокој и Божији благослов у вечности!

Како ли би само, рецимо, злуради Зоран Кесић исмејавао овај призор и цинично коментарисао Нагибове дубоке емоције! Само да има ко да му то плати, или да се оваква сцена догодила неком нашем борцу (још ако није политички коректан, ето посластице за пакосног циника са све његовом празном, увек другачије осликаном шољом).

Драгослав Бокан

--

Leave a Reply