Начин на који је приватизација у Србији спроведена од 2002. до краја 2011. године, заправо је био својеврсан масакр њене привреде и радника. Наиме, до краја 2011. године било је продато око 2.400 предузећа. Очекивало се да продаја огромног броја предузећа донесе велики капитал земљи, али продаја је довела до отпуштања радне снаге и злоупотребе уговора како од стране купаца, тако и од стране тадашњих власти.

Према подацима доступним јавности, од приватизације предузећа до краја 2011. године узето је 2,7 милијарди евра. Такође, до краја исте године раскинуто је више од 30 одсто уговора.

Куповали предузећа да оперу новац, а грађане отерали са радних места!

На почетку приватизације, како је представљено грађанима Србије, услови продаје били су изузетно “добри“, што се убрзо испоставило само као “замазивање очију“. У многим случајевима постаје јасно да новац купаца долази из сиве зоне. Постаје јасно да приватизација била само добра прилика да се легализује новац.

Уговорима је била предвиђена само куповина предузећа, али убрзо постаје очигледно да је та куповина за циљ имала препродају државне имовине, отпуштање радника и потпуно гашење делатности која су та предузећа имала. Број запослених у периоду од 2002. године до 2011. године смањен је за 60 одсто, што значи да је 410 хиљада радника остало без посла. Највећа последица која је била резултат приватизације коју су спровеле ДСС, а потом и ДС било је, дакле, отпуштање радника, јер годишње је без посла остајало око 45 хиљаде радника.

Уређивали законе како им одговарало

Нови власници некада државних предузећа почели су да мешају прсте и око уређивање закона државе Србије. Владајуће партије дозволиле су им да имају улогу у одлучивању неких од кључних одредби које су ишле њима у прилог.

Највидљивији пример биле су закаснеле одредбе о прању новца, које су морале два пута да се мењају да би добиле прави садржај и које су установљене тек под притиском европских институција. Закон о преузимању акционарских друштава донет је такође тек када су обављене кључне трансакције, а Закон о заштити конкуренције до недавно није омогућавао санкције без суда. Комисија за хартије од вредности, Београдска берза и Централни регистар, у више случајева служили су као мање или више уредни регистратори онога што се претходно договори.

Раскринкавање афера тадашњих власти!

Реорганизација ради успешне приватизације, није била повољна по грађане Србије, а тадашње владајуће партије изгубиле су поверење због малверзација које су разоткрили сами грађани. Пројекти који су договарани са купцима државних предузећа сводили су се на отпуштање “технолошког вишка“ радника и продаје предузећа у деловима.

Под изговором “ваљане“ реконструкције, власт је раднике државних фирми које је продавала искључила из одлуке о судбини предузећа, тако што су их окривили за пропаст и проблеме које су наводно планирали да реше.

Раскиди уговора и раскринкавање онога што су ДСС и ДС урадили државним предузећима почело је, у највећем броју случаја, када су ти исти радници устали против корупције и кршења ставки уговора који су били склопљени.

Промене у државним предузећима и кораци ка успешној приватизацији, крећу тек променом власти и као и изменама и допунама закона о државним предузећима који на снагу ступају 2012. године.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here