Рамуш Харадинај би следеће недеље требало да се појави на саслушању пред Специјалним судом у Хагу као осумњичени захваљујући Србији која је уступила нову документацију на основу које је могуће подизање оптужнице.

Последњих неколико година против Харадинаја у Србији је поднето више од 110 кривичних пријава због најстрашнијих злочина – од тероризма, до силовања, мучења и убистава цивила. Због ратних и злочина против човечности од марта до септембра 1998, Харадинај је чак два пута оптуживан пред Трибуналом у Хагу. Прву ослобађајућу пресуду суд за ратне злочине је донео 2008. констатујући да је доказано да су припадници ОВК починили злочине, али не и да је за то одговоран Харадинај. Због застрашивања сведока 2010. поништена је ослобађајућа пресуда, 2011. је поново покренут поступак, али је у новембру 2012. Харадинај још једном ослобођен.

„Утврдили смо више од 980 догађаја, мучења, убиства, силовања, киднаповања – навео је Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ. – Зоном Дукађини, део Метохије, командовао је Рамуш Харадинај. Тамо је било највише злочина

Возач у ОВК, који је учествовао у пребацивању Срба са Косова на север Албаније сведочио је да је Харадинај у зони Дукађини, после окончања сукоба 1999. организовао хватање преосталих Срба и њихов транспорт у Албанију, где су им вађени органи.

У истрази током последњих неколико месеци саслушано је око 20 сведока, Срба и Албанаца. Због њихове заштите све је обављено у највећој тајности. Њихови искази узимани су у Београду, на северу и у унутрашњости Косова. Механизам њихове заштите је значајно бољи упркос томе што Албанци покушавају да сазнају ко су они. Иначе, током поступка у Хагу, 19 сведока Харадинајевих злочина су мистериозно убијени, а истрага није довела до извршилаца

Харадинај је, због бруталности и повремених успеха у борби,на почетку рата стекао статус ратног хероја. Његова специјална јединица „Црни орлови“ у западним круговима словила је за најбоље обучену снагу ОВК. Српски извори ту јединицу повезују са ратним злочинима, посебно са ликвидацијом цивила на Радоњићком језеру.

“ Харадинај је испољавао све симптоме озбиљне параноје. Свугде је видео српске шпијуне, а у таквим осветничким акцијама убијена су најмање три Албанца – тврдиле су западне дипломате непосредно после рата, наводећи конкретан случај Суада Ћораја из Дечана, ликвидираног јуна 1999.

Србија је истакла да је Харадинај наређивао илегална затварања, мучења, силовања и убиства неалбанског становништва, као и да је нека од њих лично починио између 12. и 15. јуна 1999. године. Међу документима су и докази за убиство 13 људи, међу којима су и деца, од којих је неке, према тврдњама сведока, лично убио Харадинај.

Према изјавама сведока, некадашњих припадника ОВК, Харадинај је наређења за ликвидације најчешће издавао речима: „Водите их код баца-Адема“. „Баца“ је израз поштовања, а Адем се односи на убијеног команданта ОВК Адема Јашарија.

Према сведочењима које је скупило српско правосуђе, Харадинај је силовао више жртава, међу којима су биле и девојчице. Једну од њих, малолетну Тафаи Нањимету, силовао је у ђаковичком хотелу „Паштрик“, а после њега, пуних 40 сати иживљавали су се и остали из ОВК. Хотел „Паштрик“ био је импровизовани затвор, у којима су жртвама одсецане уши, а затим су други затвореници морали да их поједу.

„Он је обичан психопата који је неретко тукао своје војнике како би задржао какву такву дисциплину“, наводи се у једном од поверљивих извештаја мисије ОЕБС с почетка 1999.

Западни извори наводе да је Харадинај одиграо важну улогу прикупљања информација пре и током НАТО бомбардовања.

СТАРАЦ са КиМ Рам Јолај причао је, за „Новости“, о отмици сина и оца, које су одвели „проверени људи Рамуша Харадинаја“. Јолај је сведочио против Харадинаја за убиство Миодрага Отовића, командира полицијске станице у Рзнићу.

Отовић је 24. марта 1998. дошао да ухапси Харадинаја.

– Видео сам Отовића како пада погођен – казао је Јолај. – Рамуш је пуцао и побегао, а и ја са осталим сељанима који смо то видели.

Због присуства страдању полицајца, Јолај је платио отмицом и ликвидацијом оца и сина. М. С.

--

Leave a Reply