Хрватски историчар Горан Шарић огласио се поводом драматичнх догађаја на Косову и Метохији.

Он је на Фејсбуку написао статус под насловом „Срби, не дајте Косово ни по коју цену“ у којем објашњава зашто су Косово и Метохија важно не само за Србе, већ за сваког Европљанина.

Његову објаву преносимо у целости:

Косово – битка без илузија“ – тако је своју књигу из 1989. насловио највећи живи хрватски новинар, Дарко Худелист. Он је добро уочио да уз појам „Косово“, увек иде и реч „битка“. Косово је битка. Битка која траје вековима. Смртоносна борба око Косова траје од памтивека.

Косово је метафора битке која се одвија у сваком од нас. Сваки човек у свом животу има ону тачку са које нема назад. Ако нема границу свог достојанства, онда није човек. Зато су Срби у Митровици викали: „Одавде нема назад!“ Није било ни 1999. кад је сила 600 пута моћнија од Србије јуришала на Косово. Када су Запад, Америка, Велика Британија и ЕУ бацали своје „хуманитарне бомбе“ на Србију.

Нема ни сад, поготово сад, кад се тај Запад распада. Кад се у Америци, „оази демократије“, проваљује у Конгрес у Вашингтону. Кад у Великој Британији Енглези прате цистерне и туку се око бензина. Кад се цела западна Европа тресе од страха хоће ли се ускоро трести од хладноће.

Косово је завет генерација. Не слушајте сорошевску братију у Србији која вам каже да се за Косово не исплати гинути. Метросексуалцима се не исплати гинути за Косово. Исплати се чекати да Албанци дођу до Београда.

Косово се тиче сваког човека у Европи. Зато од туда и може кренути рат, као у филму „Блуе Цирцле“ снимљеном још пре 40 година, у којем трећи светски рат почиње на тромеђи Србије, Албаније и Бугарске.

Године 1389. Косово је било централна тачка продора ислама у Европу. И данас је то централна тачка продора милитантног исламизма од којег се Европа не може заштити. Али су Срби пружили отпор. И мачем и важније, свешћу. Питао сам пријатеља, водећег хрватског геополитичког аналитичара о догађајима на Косову, рекао ми је: „Срби, не дајте Косово ни под цену рата!“

Легенда каже да су непосредно пре Косовског боја упаљене две свеће. Једна за цара, друга за царицу. Свеће нису изгореле до краја. Јер Косовски бој није био завршен. Изгореће кад дође време.

Leave a Reply