Председник Србије Александар Вучић, који је присуствовао данас пријему два авиона типа МИГ 29 на Батајничком аеродрому, предложио је да те летилице и још шест, тренутно у ремонту, добију назив по именима јунака из периода НАТО агресије.

– Мој је предлог, а надам се да ће Војска Србије то прихватити, да ови авиони добију назив по именима јунака из периода НАТО агресије, а то су Величковић, Ðурић, Радосављевић, Павловић…Сви они људи који су дали своје животе – рекао је Вучић.

Генерал-пуковник Љубиша Величковић

Генерал-пуковник Војске Југославије пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, погинуо је 1. јуна 1999. године у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране, током агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ). Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у РВ и ПВО ЈНА и ВЈ.

Сахрањен је 3. јуна 1999. на гробљу у његовом родном селу.

https://www.facebook.com/Srpski.Nacionalisti1/photos/a.223065471147535/388445271276220

Генерал Љубиша Величковић је остварио бриљантну војничку каријеру, у току које је више пута одликован високим војним одликовањима и два пута ванредно унапређен у виши чин.
Носилац је, (за сваког пилота најдражег признања), Златног летачког знака и звања инструктор летења.

Потпуковник Живота Ђурић

Потпуковник Живота Ђурић, пилот и командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле РВ ВЈ, погинуо је 25. марта 1999. године.

Школовао се у селу Давидовац и Параћину. Похађао је ваздухопловну гимназију у Мостару, а похађао је и ваздухопловне академије у Задру и Подгорици. Своју каријеру започео је на аеродрому Петровац код Скопља.

Од 1992. стациониран је на аеродрому Лађевци, где постаје командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле.

Иза себе је оставио супругу, сина и ћерку.

Života Đurić, the first Serbian pilot who gave his life during the NATO aggression died on this day in 1999. Života was…

Posted by Countries that haven't recognized Kosovo on Wednesday, March 25, 2015

Комадант Ђурић није желео жив албанским терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.

Мајор Зоран Радосављевић

Пилот Војске Југославије мајор Зоран Радосављевић погинуо је  26. марта 1999, трећег дана бомбардовања.

Иако је првобитно саопштено да је оборен код Лознице, његово тело и олупина авиона нађени су надомак Бијељине.

Радосављевић је сматран за једног од најперспективнијих официра ВЈ који је требало убрзо и да докторира. Потиче из војничке породице, отац му је био официр ЈНА.

Дан пре погибије однела му је, каже мајка, последњи доручак у његов стан на Новом Београду, где је живео са девојком, и молила га да не лети.

– Мама, морам – рекао је тада Зоран мајци.

Zoran Radosavljevic (26.02.1965.-26.03.1999)

Posted by NATO agresija na SRJ on Saturday, March 26, 2016

– Шта је човек ако изгуби своју отаџбину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи – рекао је мајор Радосављевић.

Потпуковник Миленко Павловић

Пуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког пука. Погинуо 4. маја изнад Ваљева у борби са НАТО ловцима.

Potpukovnik Milenko Pavlović (1959 – 1999) bio je pilot vojske Srbije i komandant 204. lovačko-avijacijskog puka. Poginuo je u borbi sa NATO eskadrilom iznad Valjeva 4. maja 1999. godine.

Posted by Volim Srbiju on Monday, March 27, 2017

НАТО агресија затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука.

Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита Миг-а-29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.

– Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу! – урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера.

Дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: „Имају ме!“.

Његов авион нестао је са радара, а делови МиГ-29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.

Павловић се није катапултирао. Шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао „слеп“, јер му није радио радар.

Примери херојства за младе генерације

Одлична идеја власти у Србији да нови авиони носе имена српских пилота страдалих у НАТО агресији представља прави пример за младе генерације у нашој земљи да буду увек противници неправде, новог светског поретка, а на страни своје отаџбине, слободе и правде.

– Што се тиче нашег полетања у рату, ја сам присталица тога да смо ми, ипак, требали да полетимо. Без обзира што је наша техника била неисправна, без озбира што смо ми били инфериорни. Значи, наша је земља била нападнута и ми смо требали на сваки начин да је бранимо, као што би онај војник тамо бранио са пушком, тако и ја са тим мојим авионом сам требао да полетим, да нешто урадим – рекао је пилот Иљо Аризанов.

Извор: srbijadanas.com

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here