Процене су да се само у последњих пет година на подручје јужне Србије доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године. Албанци највише купују имовину у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом.

Општина Бујановац током последњих месеци подсећа на велико градилиште. Зграде ничу као печурке, а у новим становима углавном нико не живи. Квадрати се продају по нереално високим ценама, око 700 евра по метру квадратном, а станове купују искључиво — Албанци.

 

Да ли је ово покушај Албанаца да „тихом окупацијом“ понове „косовски сценарио“?

Сан о „великој Албанији“

Доктор Јелена Вукоичић за Спутњик каже да је масовним досељавањем Албанаца на Косово и Метохију и почела припрема терена за све што нам се касније десило.

„Они су, практично, у врло кратком периоду у време СФРЈ бројчано „освојили“ КиМ, а до тада — нити су били већина, нити им је Косово припадало. Јасно је да Албанци имају стратегију насељавања простора које сматрају својим и тако афирмишу идеју о такозваној ’великој Албанији‘, која је им је дугорочан план“, објашњава наша саговорница.

Она упозорава да у овом случају треба бити јако опрезан, нарочито зато што Албанци у дијаспори имају огромне количине новца, а управо тај новац великим делом и завршава реализацију идеје о Албанцима у једној држави.

„То је прљав новац, зарађен од трговине дрогом, и тим новцем су они излобирали, великим делом, и признање независности Косова, али и америчку подршку. Они тим новцем купују земљиште и некретнине и на тај начин истискују Србе са тих простора, чиме постају бројчано јачи. То је сада случај и са југом Србије, што је само један део у њиховом пројекту“, објашњава она.

Наша саговорница напомиње да треба бити посебно опрезан када је у питању Општина Медвеђа, где Албанци нису већина, али су је уцртали у своје границе. При том, додаје — овај процес се не одвија само у Србији.

Већ имају пола Скопља

„То се дешава и у Македонији, где су Албанци узели пола Скопља, а видимо да се сличне ствари дешавају и у Црној Гори…. Они то раде свуда где их има у неком броју и где сматрају да треба да освоје територију. Не би ваљало да се пробудимо у неком тренутку и да схватимо да око нас живе Албанци који нису никада живели на тим просторима и да, затим, траже међународну подршку, како би нам одузели још један део територије“, закључује она.

Срби мештани са југа Србије сматрају да је посреди насељавање припадника албанске националне мањине и прибојавају се да се иза нагле трговине некретнинама крије некаква намера о изненадном насељавању већег броја Албанаца.

На округлом столу 2017. године, који је био посвећен унутрашњем дијалогу о Косову, изнет је податак — да Албанци на југу и у централној Србији, у последњих 15 година, купују све што је српско. Тај тренд је нарочито заступљен у Бујановцу и у Медвеђи, а у тим општинама има неупоредиво више бирача него грађана, због више хиљада фиктивно пријављених Албанаца, који у ствари живе у дијаспори.

 

Нереалне цене

Процене су да се, само у последњих пет година, на подручје Ниша доселило више од 11.000 Албанца са Косова и Метохије, а разлог због ког Срби продају имовину је беспарица. Са друге стране, циљ Албанаца је да се да бројчано прошире ван административне линије Косова. Масовна куповина српских кућа и земљишта од Срба почела је још 2010. године.

Албанци највише купују земљиште и куће у српским селима која се налазе дуж административне линије са Косовом и Метохијом, дакле област око Врања, дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ, Прокупље, Куршумлија, Блаце… За имања у тим местима Албанци дају неколико пута већу цену од реалне. Међутим, траг о купопродаји имовине не постоји, па је зато тешко установити колико Албанаца заиста поседује имовину у овом делу Србије. Имовину за њих купују Срби са Косова, а у суду се направи уговор по ком Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, док се као гаранција да ће му новац бити враћен наводи управо та некретнина.

Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Албанац постаје власник стана, а да при том не остави траг о купопродаји.

Други проблем је и то што се Албанци са Косова и даље сматрају грађанима државе Србије, па могу слободно да купују некретнине по Србији.

Нови Пазар је, такође, на списку пожељних локација за Албанце, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града, због чега се по медијима често спекулише да је реч о припадницима вехабијског покрета. Придошлице у околини Пазара врло су заинтересоване и за куповину имања у Апатину, у Војводини, где је, наводно, већ купљен већи број салаша и других некретнина.

loading...

Оставите одговор