Др Неле Карајлић, писац и некадашњи фронтмен „Забрањеног пушења“, у интервјуу за једну регионалну ТВ станицу у Хрватској оштро је полемисао са хрватским водитељем о рату у СФРЈ, српском и хрватском идентитету, НАТО бомбардовању, Маркалама, Титу, опсади Сарајева, Косову…

 

О ЈЕЗИКУ

Језик је код неких народа постао средство идентитета. Ако имаш колективну свест која треба да креира нешто што се зове национални идентите ти се хваташ за шта можеш. Ако имаш јасан однос према ономе који говори исти језик као ти да би могао да направиш отклон од њега ти мораш да имаш аргументе који теби дају за право да ти ниси он.

Говорим овде о Хрватској Босни и Црној Гори. Срби тај идентитет имају.

– Зашто Срби имају а Хрвати немају?, упитао је хрватски водитељ.

– Зато што имају дубљи пролаз у историју.

– Не разумем…

– Зато што имају Дучића, Андрића, Теслу, Његошу.

– Имамо и ми Теслу.

– Теслу има и Америка.

Ако немаш ништа јаче, мораш да се хваташ за оно што имаш.

– Хоћеш да кажеш како Аустријанци не причају аустријским него немачким, наставио је водитељ.

– А знаш зашто? Зато што имају Моцарта.

Кад би се могло тако, онда ово питање не би постојало. Онда не би било рата.

Рат је направљен да би се направила разлика између ових и оних.

Да је тако, онда Хрватима не би било потребно да измишљају речи како би показали да се њихов језик разликује.

 

О СРПСКОМ И ХРВАТСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

Оно што је најважније код српског идентитета је управо оно због чега смо ми били бомбардовани а то је Косово. Јер одатле се црпе ти митови који су касније добијали облик кроз Његоша и неке друге. И кад већ гледаш тако кроз историју по дубини ти видиш где почиње прича о идентитету народа.

Јер да је тај Звонимир био заиста Звонимир песме овог вашег Томпсона би биле другачије. Да Звонимир има озбиљан уплив у вашу историју овај што пева те песме не би певао о 1992. него би певао од 1389.

Он има потребу да пева о усташама јер нема ништа друго да ухвати.

О КОСОВУ

– Како се мирите са ситуацијом да Косово није Србија, ма шта ви мислили и очекивали?, упитао је хрватски водитељ.

– То је будалаштина. Историја није коначна.

– Косово је независна држава.

– Јесте за вас…

– Али ко смо то ми. Оно је независно за остатак земаљске кугле.

– Још има земаља које нису признале Косово. Шпанија, Кина, Русија…

– Добро, Русија није остатак света. Србија је руска колонија. Косово игра квалификације за светско првенство у фудбалу, био је децидиран водитељ.

– Али то ништа не значи. То је тренутна ситуација… Замисли ово – Како је неко могао да верује некоме ко би у најснажнијем периоду римске империје рекао цезару да ће та империја нестати али не само нестати него да за 500 или 600 година неће бити ниједан човек који говори латинским језиком.

 

О МАНАСТИРИМА И БОМБАРДОВАЊУ

Знаш, кад дођеш доле у манастир кад прођеш кроз њих… А српски манастири на Косову су културна баштина не српског народа, него планетарна културна баштина. Оно што је грађено тада у Грачаници у Дечанима у Пећкој Патрјијаршији било је за корак испред онога што је у том моменту било у Ђенови. Да је којим случајем турска најезда стала у Бугарској, можда би управо Србија, односно Балкан био центар ренесансе.

– Ово је сад релативизовање. Можемо причати да је прва канализација настала ту и ту, да Пула има Арену из римског доба. Увек се можемо вадити на комадић историје који нам иде у прилог.

– Јел свет бомбардовао због Арене? Е а нас су бомбардовали због наших светиња, због идентитета којег ми имамо доле.

– А зашто сте ви бомбардовали Хрватску?

– Зато што је избио грађански рат у коме се одређени број Срба није слагао са променом Устава. Јел се сећаш?

– Да наравно… Само што се неки не слажу са термином – грађански рат.

– Ви можете да кажете да је агресија али онда сте ви вешто истерали 250.000 агресора који су рођени на вашој територији.

Свако бомбардовање и свако срање које се догодило од 1990. до 1995. је злочин кога се ја гнушам. И највише се гнушам оног злочина који је неко чинио у моје име.

Аркан је имао циљ да одради.

– Шта Аркан је штитио Устав?, упитао је водитељ.

– На неки начин да…

– Немогуће је да направиш такав један пичвајз као што је излазак из једне земље без огромних последица због тога што ако правиш искорак из једног друштвеног уређења и ако један народ постављаш у позицију да над њим мора да буде извршено уставно насиље ти отвараш Пандорину кутију.

– Уставно насиље?

– Па избацили сте их из Устава. Као и у Босни.

О САРАЈЕВУ

– Ко је бомбардовао Сарајево?

– Бомбардовали су га људи који у између осталог били Сарајлије.

– А ко је тукао Маркале?

– Ау стари ти сад отвараш озбиљну причу. Узми извештаје Јакашија па ћеш видети ко је ударао Маркале.

– Па ко је?

– Јасуши каже да није било онако како је било у медијима кад је то пало

О ТИТУ

Тито је без икакве сумње најозбиљнија и најзагонетнија личност 20. века коју смо ми имали. Он је направио ненаправљиво, он је иза себе оставио ршум који се завршио овако како јесте. Моје осећање према њему је варирало према неким сазнањима према свету у коме сам живео.

Док сам био дечак ја сам га волео по природи ствари. Побеђујемо у кошарци, добри смо у фудбалу, старци нас воде на море где остајемо по два три месеца. У књизи сам написао да је Тито био васпитач у једном великом обданишту. Када су кренуле осамдесете схватио сам на основу чега је он држао контролу на овом простору а кад су дошле деведесет схватио сам тај нерешени хаос који је он оставио нама у аманет.

loading...

Оставите одговор