Ето, код нас се ни данас не ради, али за православну Нову ће сви радити. Многи и за Божић. Хрвати, наравно, раде и данас. Дакле, ми не само да више ценимо туђе од свог, него ми то туђе ценимо више од њих самих, док они наше цене таман толико да на неки наш празник направе покољ, погром, да бомбардују, да нас чисте са планете!

Лако нам је да одбацујемо, кад имамо шта. А имамо због оноликих жртава српских синова, мука њихових мајки, жена и деце. Сви су плаћали толико да скупље не може, ту цену нашег постојања данашњег. У крви, у боли, у сузама. Да бисмо се ми одрицали. Ми, који дупетом нисмо мрднули! Некакве Сергеје, барени Срби из Београда и остала наркоманска елита, пас им матер! Они су ”За Србију”?!

Они?! Први ћу да се борим за смену власти! Ал знаш кад? Кад видим човека довољно јаког и жељног да овакав олош изводи пред рупичасти зид!

Толика цена плаћена да би се питао ко?! СЕРГЕЈА?! И разуларена говеда што нема паметнија посла! Лако је вама да се разбацујете кад нисте ништа стекли! Синови оних домаћина који су стицали муком, па сад ти синови то стечено расипају, пропијају, искоцкају, прокурвају! То сте ви, стоко бедна! Пу!

Да није било тих Срба, не би ни вас било, пизда вам материна! Азијати бисте постали до сада! Закржљали, глупи умови! Понизни и бедни, а толико глупи да мисле да иду у корак са светом, да нешто схватају! Свет вам се смеје јер свет на свом остаје, а ви своје бацате, док од туђег, добићете курац!

Хоћете да вас цене други, а сами се понижвате. Беде једне распале.

Никола Петровић