Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је опстанак села питање од националног и безбедносног значаја и да све земље у региону имају проблем због одласка становништва, пре свега младих.

„Демографска питања су од националног значаја, а прогнозе су такве да ће у Србији бити све мање становништва. То тешко може да се спречи, али ако успемо да постигнемо да се бар мало смањи број оних који напуштају земљу то је велики успех“, рекао је Вучић на седници на којој је формиран Национални тим за препород села Србије.

Он је истакао да ће сви државни органи помоћи том тиму стручњака да се њихове мере реализују и да се не могу очекивати брза решења, али да је сваки напредак од великог значаја.

По речима Вучића у пограничним насељима је све мање људи или их и нема, а такође и војска тешко попуњава кадрове у неким деловима земље.

„Убрзаним економским растом Србија може да привуче раднике из околних земаља“, казао је он.

Kоментарушући предлог да се укрупњавањем поседа спречи пустошење села и обезбеди развој пољопривреде Вучић је казао да то може и да убрза одлазак људи јер „сељаци воле да буду газде на свом поседу, а не да раде за другог“.

Председник Србије је најавио да ће бити великих улагања у развој бања у Србији, што може да оживи села и унапреди туризам.

Kако је додао, улагање у пољопривреду је важно али да се из Србије све више извози „памет“, тако да ће за две године „извоз софтвера бити већи од целоклупне пољопривредне производње“.

Националним тимом за препород села председавају министар задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Kркобабић и председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, а окупља стручњаке из областри пољопривреде, инфраструктуре, здравствене заштите, образовања, културе, спорта.

Циљ формирања тог тима је смањење регионалне неравномерности, ставарање предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфаструктуре и стварање социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Милан Kракобабић је рекао да „село није само пољопривреда“ и да људима који живе на селу треба да буду обезбеђени сви услови које имају и они који живе у граду.

„И људима на селу треба одговарајућа здравствена заштита, да имају школе, културне установе, услове да се баве спортом“, казао је Kракобабић.

Указао је да је за опстанак села најважније да младе жене желе да живе у селима, да имају потомство које ће наставити да живи на својим газдинствима.

„Нова развојна економска политика треба да се заснива на опстанку и развоју села“, рекао је Kркобабић.

Академик Драган Шкорић је упозорио да у српским селима има 50.000 празних кућа, да има 400 села која немају асфалтиране путеве, да постоји 300 неискоришћених геотермалних извора.

Глумац Ненад Јездић је казао да се „бела куга надвила над Србијом и прети да уништи српска села“.

„У Србији је 1.000 насеља где живи мање од 100 људи, а у више од 200 насеља нема људи млађих од 20 година. Такође, у селима је 260.000 мушкараца и 100.000 жена старости између 40 и 50 година који нису засновали породицу“, рекао је Јездић који је члан Националног тима за препород села Србије.

По речима председник Скупштине Војводине Иштвана Пастора „нема напретка Србије без препорода села“.

„Препород села је важан посао који се никада не може окончати. За то је потребна међугенерацијска солидарност и посвећеност“, рекао је Шастор.

Предлог песника Љубивоја Ршумовића је да се због тога што реч сељак има негативан призвук сељаци називају сељанима или домаћинима.

„Док је села и сељана Србија ће бити јака“, рекао је Ршумовић.

loading...

Оставите одговор