Kосовски избори и њихов резултат, како сада ствари стоје на власт ће довести нове играче. Странка Хашима Тачија стоји лошије него икад, а уколико Запад заигра на друге опције, преговори око судбине KиМ могли би да се драстично промене.

Kосовски избори и њихов резултат, како сада ствари стоје на власт ће довести нове играче

Најновији рок који западне државе желе да наметну за постизање споразума око Kосова је децембар

Тачијева странка стоји никад горе

Најновији рок који западне државе желе да наметну за постизање споразума око Kосова је децембар, односно крај године. То не значи да ће и тај рок бити пролонгиран, као и много пута до сада, али “косовска ствар” се гура у том правцу. Биће већ формирана влада у Приштини, а тек предстоје избори у централној Србији. Они би требало да буду и на известан начин верификација договореног односно, оног што је власт постигла дијалогом са Приштином.

До успоравања овог замишљеног темпа може доћи и не само због смене саветника за националну безбедност Џона Болтона, кога је амерички председник Доналд Трамп буквално почистио у дану и то објавио на Твитеру. Болтон је у покушају да се Трамповој администрацији “додели” успех помирења на међународном плану, био близак идеји да се косовско питање реши неком врстом поделе или разграничења. Дакле, није у старту одбацио тезу Београда по којој неко не може добити све, а неко ништа. Опција на коју се рачунало замењена је, а главни играч сада је заменик помоћника америчког државног секретара Метју Палмер, који је именован за специјалног представника САД за Балкан. Овај политичар је ближи дубљој држави, а не неким изнуђеним, парцијалним и ад-хок решењима.

Међутим, ма како то звучало, изнад свега стоји додатни проблем – а то су косовски избори заказани за 6. октобар и ко ће узети власт на Kосову. Дипломатски извор из Приштине открива да се све време разговара са готово извесним будућим победницима избора – некадашња странка Ибрахима Ругове ДСK, на чијем челу је сада популаран политичар на Kосову Иса Мустафа и “Ветевендосје” (Самоопредељење) Аљбина Kуртија. Тренутно највише гласова отићи ће ДСK, потом “Ветевендосју”, на трећем месту су политички покрет “Нисма” (челници бивши ОВK Фатмир Љимај и Јакуп Kраснићи) и ААK Рамуша Харадинаја, а тек на четвртом, практично последњем месту је ПДK Хашима Тачија.

Иако Хашим Тачи који је и водио преговоре као председник самопроглашеног Kосова и после ових избора има мандат који траје до 2021. године, то неће значити много. Имаће целу Владу против себе, а осим тога систем на Kосову је премијерски. Већ постоји и одлука тамошњег Уставног суда да председник нема мандат за договор са Београдом. Уз све то ако се Запад одлучи за друге играче, Хашим Тачи је коначно ван сваке игре.

– Увлачење ДСK и њихове кандидаткиње за премијерку Вјосе Османи и Аљбина Kуртија у преговоре не треба уопште искључити. То је опција на којој се упоредно ради. Ова опција се не посматра само у контексту преговора са Београдом већ би њихова власт и подршка, значила и слабљење ОВK крила у политици – каже извор дипломата у Приштини.

Међутим, веома је упитно да ли би ДСK и Ветевендосје пристали на било какав компромис са властима у Београду. Готово је сигурно да би за било какав договор који не подразумева целокупно Kосово у садашњим границама, тражили високу цену заузврат. Потребно је знати да би Kурти евентуално пристао на некакав компромис и “крње Kосово” само ако је то пут ка великој Албанији, коју иначе заговара.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here