И шта ћемо сад? Где су сада и шта раде Милојко Пантић, Иван Ивановић и остали београдски кроатољупци? Како им се чини усташко баханалисање њихових „ватрених“ љубимаца усред Загреба?

Фото: Goran Stanzl/PIXSELL
Фото: Goran Stanzl/PIXSELL

Јесу ли и они, може бити, уз директан пренос на ХРТ-у запевали „Чавоглаву“ са Томпсоном? Јесу ли и данас поносни на историјски успех хрватских, комшијских фудбалера?! Је л’ и даље тврде да „ногомет“ нема ама баш ништа са политиком?!

Све је сада, дакле, кристално јасно. Болесни кретени – који данас, на нашу огромну трагедију и жалост, чине већину хрватске нације – и даље живе у рату са Србима и једва чекају нову прилику за ново клање. И свако ко одавде из Србије подржава те болесне кретене јесте будала. А ови који то чине јавно и који још са позиције друштвених ауторитета покушавају да „љубљење Хрвата“ наметну као праву меру друштвене нормалности и социјалне прихватљивости јесу јако, јако опасне будале!

И зато је негде заправо јако добро то што су Хрвати одмах после освајања другог места на Мундијалу показали своју наказну, злочиначку усташку суштину. Сада, ваљда, и они наивни, они који су веровали у могућност нормалног живота са њима виде и разумеју да је то немогуће. Са овим и оваквим Хрватима – са људима који поносно, јавно славе геноцид над Србима, са кретеноидима који ни друго место на Светском првенству у фудбалу не могу да прославе без позива на убијање Срба – нема нама, на жалост, нормалног живота. И неће га ни бити у догледној будућности, пошто се у данашњој Хрватској и деца одгајају на патолошкој мржњи према свему што је српско. Та мржња је напросто смисао њиховог постојања.

Немате појма колико бих волео да грешим или бар претерујем. Али, нажалост, не грешим и нимало не претерујем. Ако сумњате, пробајте да објасните сами себи зашто Колинда Грабар-Китаровић два-три дана после мундијалског финала објављује да су Хрвати и Албанци „браћа по оружју“?! Или, како је могуће да уз усташу Томпсона на прослави у Загребу поносно, срећан као куче у лифту, скакуће Лука Модрић, човек чију су скоро читаву мајчину фамилију усташе 1944. поклале у Јасеновцу, а оно што је од ње преостало протерале и спалиле 1995. у „Олуји“?! Или, само се сетите да су и хрватски „вратар“ Субашић и његов отац Јово морали јавно да се одрекну српског порекла не би ли сачували живу главу…

А ови београдско-загребачки лелемуди и мудросери, ови „европејци“ и грађански активисти, такозвани новинари и такозвани интелектуалци, ови који данас оправдавају Модрића, Виду, Манџукића и екипу објашњењем да је Томпсон њима исто што је Коларову, Тадићу и Матићу Миле Китић (извин’те, а где је то, кад и како Миле позвао на убијање и клање било кога?!), па ти нису ништа друго него саучесници у злочину.

А ви? Како сте?

Драган Ј. Вучићевић

Извор: informer.rs

loading...