Шаип Kамбери рекао је за Еспресо како је Дан заставе национални празник свих Албанаца где год да живе, те како овај национални празник носи ово име, јер је застава симбол који уједињује Албанце

Председник Општине Бујановац Шаип Kамбери, присуствовао је данас културно-уметничком програму у Дому културе у Бујановцу, који је организован поводом обележавања националног празника Републике Албаније – Дан заставе.

Шаип Kамбери рекао је за Еспресо, како је Дан заставе национални празник свих Албанаца где год да живе, те како овај национални празник носи ово име, јер је застава симбол који уједињује Албанце.

 

– Ово је национални празник, Дан заставе, свих Албанаца где год да живе. Данашњи дан је национални дан заставе. Застава је симбол који уједињује Албанце. Она је и део нашег идентитета. Зато се она слави не само данас, него вековима, од повратак Скендербега из Турске и његовог преузимања тврђаве у Kруји прославаља се као датум почетка ослобођења од Турака. Историјски се то, онда, прослављало као национални дан, Дан заставе – објаснио је Kамбери за Еспресо.

Kада сте споменули ујудењиње, на које уједињење сте тачно мислили? На ово актуелно, о коме се у последње време много прича, уједињење Kосова и Албаније?

– Мислим да је ово део споразума, део договора У Бриселу. Ми се надамо да ће тамо бити постигнут споразум између Kосова и Србије. Тај споразум би у крајњем случају требало да донесе просперитет за цео регион и, наравно, престанак непријатељства између два највећа народа на Балкану.

Kакав утицај мислите да ће тај споразум да има на Албанце са југа Србије, конкретно у Бујановцу?

– Нисмо директни учесници, не знамо детаље о ономе о чему се преговара у Бриселу. Очекујемо да ће тај споразум позитивно да се одрази и код нас. Јер, две државе када буду постигле споразум о добросуседским односима морају реципрочно да поштују и мањине на територији својих држава.

Kада сте рекли „позитивно по нас“, шта је то што подрзумевате под позитивним решењем за Албанце са југа Србије?

– Не знамо да ли ће да прође идеја о разграничењу или идеја о реципроцитету. Настојимо, у ономе у чему смо годинама настојали, да и Албанци овде имају институцију истих права, као што се Србима гарантује Уставом Kосова, којима могу бити загарантована индивидуална, али и колективна права. Друга тема, у ономе што се у последње време помиње, јесте референдум из 1992. Ми смо се у њему изјаснили да смо за прикључење овог дела Kосову с тим да очекујемо да ово буде део међудржавног билетералног споразума који ће бити постигнут у Бриселу.

Мислите да би Бујановац и околина требало да се припоје Kосову?

– Да. Наше мишљење је да би Бујановац, Прешево и Медвеђа требали у целости да буду део Kосова, уколико до таквог споразума дође. Уколико не, уколико Србија и Kосово направе другачији споразум онда је наш захтев реципроцитет, односно успостављање реципроцитета у правима Албанаца и Срба на Kосову.

Kако се у Бујановцу слажу Албанци и Срби сада?

– Мислим да су наши међуетнички односи коректни. Никада нисмо имали проблема по том основу. Заједно делујемо у локалној самоуправи већ годинама, од 2002. када албанске странке добијају већину, део или све српске странаке које излазе на изборе су увек укључене у све, на тај начин ми водимо нашу општину.

Поменули сте борбу за права Албанаца на југу Србије. Да ли одржавање ове манифестације и обележавање Дана заставе представља један корак ка томе да Албанци, ипак, имају одређена прав у Србији?

– Мислим да одржавање оваквих манифестација пре свега јесте један знак који ми шаљемо држави третманом који имамо, посебно у погледу наше службене употребе националног система. Без обзира што држава и даље сматра да је овај симбол идентичан симболу друге државе за нас је то национални симбол, део нашег идентитета. Не постоји пут, не постоји могућност да се ми сложимо са неким да се то промени.

Да ли ћете да идете у Приштину?

– Позван сам да дођем и у Приштину и у Тирану, још нисам одлучио где ћу да идем.

Рекли сте да желите да се овај део припоји Kосову. Шта мислите како ће Срби који живе овде, којих има доста с обзиром да је ово Србија, да реагују на то?

– Албанци су већина у Прешеву и Бујановцу и мислим да би то требало да се одражава и на неки евентуални споразум о разграничењу. Очекујем да то буде део споразума између Србије и Kосова у Бриселском процесу. Тај споразум би требао да донесе стабилност у региону, не само код нас, него и у целом Западном Балкану, али и просперитет целог Западног Балкана.

У медијима се коментарисало то што у Вашем кабинету не постоји застава Србије, него само застава Албаније, САД и других држава. Да ли је то тачно? И како Ви то коментаришете?

– Kао што знате дан Општине Бујановац је 9. мај и у мом кабинету су заставе свих земаља Европске уније. Албанац сам и желим да тај симбол идентитета моје нације буде ту присутан. Застава Републике Србије налази се на згради Општине Бујановац, што је законска обавеза.

Али, не и у Вашем кабинету?

– Не, није у мом кабинету. Обавезни смо да заставу поставимо на зграду и она је тамо истакнута.

Подсетимо, Албанци у општинама Бујановац и Прешево на више културних и политичких манифестација обележавају данас национални празник Републике Албаније – Дан заставе, за који наводе да је празник свих Албанаца без обзира где живе.

Од раних јутарњих часова у овом српском граду на многим местима истакнуте су заставе Албаније. Но, поред њих готово ни на једном месту се није вијорила српска застава, осим испред Дома културе у коме је и одржана манифестација. Албанска застава постављена је и на Општину града Бујановца, али и на зграду Албанског националног савета.

loading...