Најмање 70 посто имиграната који долазе у Европу уопште не бежи од никаквих ратних сукоба, показао је нови извештај УН-а.

Насловљено са Мешани миграцијски трендови у Либији: Мењање динамике и изазови заштите, нови извештај припремила је фирма Atai Consulting, а за потребе UNHCR-а у Либији.

Према извештају, „30 посто имиграната бежи од сукоба или прогона, док 70 посто оних који пристижу у Италију су економски имигранти с мало шансе за добијање азила.“

Већина имиграната окупља се у Либији, а долазе махом из афричких земаља попут Нигерије, Гамбије, Еритреје или Гвинеје. Према истраживању, већина имиграната су млади мушкарци, без жена и без већег степена образовања. Њих око 14 посто сматра се „малолетницима без пратње“.

Према истраживањима на терену, половина имиграната долази у Либију како би наводно тамо тражила посао, али се онда одлучују да ипак оду у Европу.

Готово сви имигранти отворено су проговорили о све брже растућој мрежи криминалних банди кријумчара које су заслужне како за одлазак имиграната у Европу, тако и за њихов улазак у Либију.

„Кријумчарска индустрија знаковито је прерасла у професионалност и транс-националне организације настављају се развијати,“ пише у извештају. „Наоружане групе играју врло значајну доминантну улогу у кријумчарској индустрији.“

Извештај је открио и да многи имигранти „путују у Либију због економских разлога“. Ради се о томе да се многи одваже на пут према Европи како би добили новчане накнаде од европских власти, а након депортација или добровољног повратка, поновно се враћају на исти пут.

„Држављани земаља западне и средње Африке: углавном из Нигерије, Гвинеје, Обале Слоноваче, Гамбије, Сенегала, Гане, Малија и Камеруна, ови људи су у већини напустили своје земље из економских разлога,“ стоји у извештају.

„Држављани земаља источне Африке: из Еритреје, Сомалије, Етиопије и Судана. Они одлазе на пут из различитих разлога, укључујући политички прогон, сукоб и економске неприлике у њиховим матичним земљама.

„Појединци из других регија: Сиријци, Палестинци, Ирачани, Мароканци, Бангладешани и други. Сиријци, Палестинци и Ирачани беже од сукоба и насиља, док остали траже боље животне прилике.“

Поред Нигеријаца, највећу групу новопридошлица у Италији чине имигранти из Гвинеје (13.345), Обале Слоноваче (12.396), Гамбије (11.929), Малија (10.010) те Сенегала (10.327). Они су по бројкама били у врху имигрантског таласа који је у Италију пристигао током 2016.

Зачудо, давно откривени показатељ да масовна имиграција нема везе с избеглиштвом је и чињеница која је такође потврђена од стране УН-а, а то је да већину имиграната чине млади мушкарци, док су жене са децом изузетна реткост, осим у случају Сиријаца и Палестинаца.

Извештај је потврдио и да велика већина имиграната „није квалификована“ те да имају очајно лош степен образовања: „од испитаника с којима је обављен разговор у Триполију, 49 посто има ниско или никакво образовање; 35 посто је похађало средњу школу, а само 16 посто похађало је више образовне установе.“

Међутим, испитаници своје наводе о образовању нису имали чиме потврдити, па су те бројке упитне.

Истраживање можете погледати у оригиналу на енглеском језику кликом овде.

loading...

Оставите одговор