Нигдје, чини ми се, као у нашем региону, нема толико тупељавих и лицемјерно незнавених међу „политичком елитом“!

Духовито неталентовани предсједник Хрватске (Милановић) рјешава историјске ствари доскочицама и вицевима.

„Никола Тесла има везе са Србијом колико и Брус Ли„! Наводно, био је само једном у Србији, на дан или два, а „рођен је у Хрватској и школовао се у њој“? То се, тврђим политичким језиком, зове баљезгање на нивоу лажних никова и лажних профила.

Након Аушвица, или нашег Јасеновца, „упитан је и смисао умјетности“, а политички скеч би требало прогнати заувијек. Скеч је, и то најгори, када историјски големо једење онога што људи не једу покушаш да провучеш кроз станд уп комичност о Брус Лију. А, има нешто заједничко Лију и Тесли – с истим правом би могли бити на кованици „хрватског дијела Еура“!

Да. Тесла је једном, те 1892. био у Београду и примио га је млади српски краљ Александар Обреновић. Том приликом је морао пропустити историјску прилику да се сретне са хрватским краљем – не бих објашњавао да не уђем у скеч. Био је и гост Више школе, посјетио је музеј. Шездесет година потом његов потомак је по његовој жељи допремио заоставштину у Београд. У Београду је и његова урна.

Ипак, да никада није био ни један час, ни један трен у окупираној или слободној Србији, скраћеној или великој, да никада није говорио пред Београђанима, да је само оставио писмо умјесто изговореног на београдској жељезничкој станици, Тесла би био јасан свима изузев скечерима.

Ако Милановићу или Пленковићу, након свега, треба по сваку цијену Теслин лик на хрватској страни еура нека буде срећно – негдје је и правда да Теслу и Тесле носе макар у новчанику, ако их никада нису носили на савјести и срцу.

„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србима. Живело српство!”

Горан Даниловић

Leave a Reply