Горан Весић заменик градоначелника Београда и члан Председништва СНС: Научили су на синекуре, да креирају јавно мњење и тенденције у друштву, а љути су на председника Вучића јер су то изгубили

 Фото П. Митић
Фото П. Митић

СРБИЈА данас има гору политичку културу него деведесетих година и мени је жао што смо дошли у такву ситуацију. Некада је било сасвим нормално да ја, као тадашњи члан ДС, будем пријатељ са Вучићем из СРС или Перчевићем и Дачићем из СПС. Данас је то готово немогуће.

Овако политичку ситуацију у Србији, у години када обележавамао две деценије од „петог октобра“, види заменик градоначелника Београда и члан Председништва СНС Горан Весић.

Сећа се својих политичких почетака и лепљења плаката са страначким саборцима и продавања листа „Демократија“ у Кнез Михаиловој:

– Продавао сам „Демократију“ са Драганом Јочићем и многим људима који ће касније бити на важним функцијама. Сада звучи невероватно, али тада смо, уз новине, продавали и Шешељеве књиге. Шешељ је издавао књигу у петак, пошто је била обавеза да се свака књига пошаље јавном тужиоцу, он је то чинио минут пред затварање поште. Књига није могла да стигне пре понедељка, а он би је продавао за викенд. Прода 200 или 300 примерака, а у понедељак ујутру, тужилац, чим види чија је књига, одмах је забрани. Али односи између странака раних деведесетих били су много нормалнији него данас. Ђинђић и Милошевић су 1994. године сасвим нормално преговарали о формирању владе. Нису се договорили, али јесу разговарали.

На примедбу да се не може рећи да је за такву ситуацију крива једино опозиција, Весић каже:

– Није крива опозиција, већ искључиво Драган Ђилас. Он је у политику увео борбу на живот и смрт и принцип да по сваку цену мора да се дође на власт. Он никада није лепио плакате у партији, није ишао на састанке и митинге, он мисли да је све то бизнис и да све може да купи. Не разуме шта је странка и зашто је важна.

Фото П. Митић


* Имате ли ви данас пријатеље који не подржавају власт?

– Људи са којима се дружим углавном гласају за власт или подржавају оно што радимо. Можда је то зато што због посла немам времена за неке друге људе. Једноставно, дружим се са људима којима сам близак политички или на неки други начин.

* Много се говорило о односу тзв. друге Србије према Вучићу. Да ли сте ви успели да их приближите?

– Та подела ми никада није била јасна, постоји само једна Србија. А политичари или имају подршку, или је немају. Оно што зову другом Србијом заправо је лажна елита и она је велико зло. Научили су на синекуре, да креирају јавно мњење и тенденције у друштву. И љути су на Вучића зато што су то изгубили. А ако се неко усуди да каже нешто доборо за Вучића – доживи харангу. Тако су прошли и Мики Манојловић, и Жељко Јоксимовић, Горан Бреговић, Здравко Чолић…

* Има ли некога са „друге стране“ чији рад цените?

– Ђорђа Балашевића, сјајан је музичар. Има међу њима људи који из неких разлога нису за нас, оних који су професионалци и вредни људи. Наша обавеза је да комуницирамо са сваким, да разумемо зашто нису за нас и да им покажемо да смо бољи од наших претходника. Рецимо, када је реч о култури. У Београду се за културу издваја три одсто буџета, што је три пута више од препоруке Унеска. Шта је наше претходнике спречавало да отворе Народни музеј и Музеј савремене уметности? Па демократе ни Ђинђићу нису подигле споменик. А то што му споменик подиже Вучић је највећи допринос побољшању културе у Србији. Тиме је показао да треба поштовати политичке противнике.

Фото П. Митић

* Истовремено, Вучић прича о власти ДОС као о елементарној непогоди…

– Многе су се лоше ствари тада десиле, као, рецимо, кризни штабови, и то је нешто на шта Ђинђић није могао да утиче. Колико год да су идеје биле добре, реализација је касније била лоша. Ђинђић је убрзо убијен, Влада је имала 16 – 17 странака и није било могуће задовољити свачији интерес. Када је Ђинђић покренуо питање Косова имао је 12 одсто подршке у бирачком телу, гломазну и хетерогену владу, председника државе који је против тога и Запад који је решио да призна независност. Данас Вучић има више од 50 одсто подршке, велики углед у свету и могао би то болно питање да реши.

* Да ли је Вучићу, упркос свему томе, питање КиМ камен о врату?

– То је камен о врату Србије. Вучић је као председник државе преузео на себе да то реши, док је Тадић од тога бежао. Можемо да се споримо око тога какво решење треба да буде, али то је проблем који траје више од сто година, а Срба је све мање на КиМ. Први пут смо у прилици да тај проблем решавамо.

* Је ли Београд могао енергичније и чвршће да стане уз Србе у Црној Гори?

– Председник Вучић води модерну националну политику Србије, чији је део заштита нашег народа који живи у другим земљама региона. Она не би била могућа да он не ужива велики углед у међународној заједници, да позиција Србије у свету није поново снажна, да нисмо економски и војно јаки. Поштујемо све суседе, али Срби нису више врећа за ударање и морају се поштовати права нашег народа онако како ми поштујемо друге. Своје битке за права Срба водимо на модеран начин, придобијајући савезнике, а не методама средњег века како то чине Матија Бећковић и Амфилохије. Те њихове битке смо изгубили. Време је да побеђујемо.

Фото П. Митић

* Може ли се испоставити да је Вучићева највећа слабост то што брани људe који то не засужују?

– Вучић је најкомплетнији политичар којег имамо у новијој историји. Ситуација у којој је преузео Србију била је катастрофална, почео је из дебелог минуса. Уредио је финансије, направио одличне спољнополитичке контакте, гради инфраструктуру и ствара услове да људи остану у земљи. По томе ће Вучић ући у историју. Он је и човек који штити своје сараднике и не сече преко ноћи. Многи код њега имају и више кредита него што би требало, а он често преузима туђи посао. Али, он се труди да заштити свакога јер су неки од њих нападнути неоправдано, и када би попуштао гомили изгубио би много сарадника без икаквог разлога.

о Власт стално говори о злоупотребама претходног режима. Међутим, од свих бивших министара једино је Саша Драгин оптужен. Како су се кола сломила само на њему?

– Ја то не знам, али за време Тадића, ДС је постао предузеће у којем је свако од тих функционера узимао колико је хтео. Најмање се водило рачуна о јавном интересу. Нису сви то радили, али већина је била таква.

* Хоће ли Вучић имати снаге да се избори са својим баронима?

– Имаће, зато што он ради 15 сати дневно и не штеди себе. Ради ствари које нису популарне. Ја предајем на нашој Академији младих лидера и говорим им да ниједан политичар није постао велики на лаким темама. Вучић је изабрао најтеже теме – КиМ и финансијску консолидацију. Зато је Вучић велики политичар.

* На пролеће су избори. Има ли шансе да се преселите у Владу?

– Ја волим Београд и себе видим на овом месту. Посвећен сам овом послу. Када сам седео са Вучићем, који ме је позвао да се вратим у политику, ја сам га замолио да радим конкретан посао. Доста ми је било мистификација из времена када сам био Ђинђићев сарадник, о томе да ли управљам медијима или нешто друго. Волим овај посао јер су резултати видљиви. Желим да нешто оставим иза себе, и знам да је то и Вучићев мотив. Али не мислим да се политиком бавим дуго.

Фото П. Митић


ЗВАЋУ МИЋКА НА КАФУ

* ГЛЕДАЛИ сте како вас имитира Мићко Љубичић?

– Мићко је занимљив, добар је имитатор. Зваћу га на кафу. Ако сте јавна личност морате бити спремни да будете предмет шале, да будете у карикатури. Када ме је Сомборац први пут нацртао, рекао сам да то значи да сам сада важан политичар. Духовит ми је и „њузнет“. Али о Кораксу и Петричићу не мислим ништа добро.

И МЕНЕ НЕРВИРАЈУ ГУЖВЕ

* КАКО доживљавате нападе да сте београдски Нерон?

– Људи најбоље виде како данас изгледа град. Погледајте Славију данас, а сетите се да шта је ту било – гроб насред кружног тока. А тамо где је плато, продавали су пљескавице, дискове и гаће. Тамо где је данас Београд на води, били су вагони и шут, нападали вас пси луталице. Хајде да причамо о Косанчићевом венцу, фасадама, Парку војводе Вука. Људи знају да је сада боље.

* Нервирате ли се када упаднете у саобраћајну гужву?
– Изнервирам се. Живим у великом граду, а велики градови имају велике проблеме.


--

Leave a Reply