Министар одбране је 2015 године смењен зато што је изрекао нешто што је увредило жене. Подигла се кука и мотика, организације за права жена итд – и смењен је. Пре неколико дана познати Београдски глумац назвао је уредницу и новинарку “фуксом”. Мушкарци на друштвеним медијима врђају и прете њој и новинарки.
И ником ништа.

Замислите ситуацију да је случајно неки политичар са власти неку опозициону новинарку, уредницу, директорку медија назвао “фуксом”, па после поново подвукао то са “лажеш безочно као фукса”?
Био би тај разапет од стране НВО и ко зна каквих још организација.

Новинарка “Студија Б” Барбара Животић извештавала је са митинга опозиције. Не улазећи у опште у то да ли је њено извештавање било овакво или онакво – све је ствар субјективног, само желим да питам – Има ли неко право да жену назове “фуксом” и то поново потврди, само зато што му се не свиђа шта је жена рекла? Барбара је доживела упућивање погрда, претњи и говора мржње путем друштвених мрежа.

Зашто сада нисмо видели лавеж свих могућих и немогућих невладиних организација, да траже осуду онога што је њој упућено као увреда? Где су организације за заштиту права жена? Да ли је ико тражио да се глумац јавно извини за оно што је рекао?

У остатку света, у тој Европи у коју се куну, у Сједињеним Државама, јавна личност која би овако увредила жену, и то само из разлоога што му се није допадало шта је и како она извештавала, та јавна личност била би осуђена од баш те јавности која сада громогласно ћути.
Ово ћутање пара уши. И показује дволичност Српске јавности.

Пре пар дана, Ђорђе Вишекруна твитује “Барбара Животић је дивља животиња у правом смислу те речи али ће је Рајица Панић укротити у кревету. Шта ви мислите о томе, да ли је то могуће…да Барбара буде нормална?”

Сада пазите. Жену, новинарку назива неко “Дивљом животињом” и “Треба је укротити у кревету”
Ало! Феминисткиње! Борци за људска права!….нико? Било ко?

Kада је новинарки Бранкици Станковић прећено и када је називана “курвом”, полиција, ЦИА, БИА, KГБ су одмах скакали а јавност вриштала да се одмах ухапсе и осуде кривци.
То изгледа важи само ако сте новинар који је против владе, или наклоњен опозицији, јер је запрепашћујуће што су уредници “Студија Б” Ивани Вуичичевић када је на јутарњем програму једне друге ТВ кренула у одбрану своје новинарке – колега новинар, који води ту емисију практично ју је оптужио да је она, као уредница крива – за насиље које се одвија над њом? Уредница је упитала како то може да неко буде крив за насиље над собом, – новинар је рекао – Па лепо, она је као новинарка извршила насиље над исином.
Значи у Србији жена може да буде испљуване, проглашена фуксом, да јој буде прећено – зато што ти се није свидело оно што је она рекла.
Под условом да није новинарка “Слободнох Сорошевих медија”, јер ће онда да те стрељају на лицином месту.

И треба сви да схватимо – феминизам, женска, људска и сва друга права важе, постоје и функционишу само и само ако припадате једној социолошко-политичкој групацији, ако сте “Европејски”, “Про-НАТО”, илити “Евроатлански” опредељени, онда сте заштићени колико сам Бог зна.

Ако нисте део те клике, могу да вас силују на сред улице, неће вас подржати ни из једне НВО или женске или феминистичке организације, а чак ни удружења новинара неће нешто посебно реаговати. Онај ко вас је јавно увредио – неће ни најмање одговарати.

Претње женама су Србији, су изгледа нормална, вођа тзв опозиције Драган Ђилас се још увек није извинио због претњи једној жени. Време феминизма, људских права, Европе, али изгледа да то овде сасвим нормално може да прође.

Сећате се новинара РТС-а које је НАТО побио? Намерно и прецизно? Не сећа се нико. Посебно не на Западу, и посебно није никога брига за њих. Зашто? Припадали су “погрешној страни”. Да ли су се неке новинарске организације или удружења побуније и осудиле авио напад? Не.

Данима Срби на Kосову немају да једу, стављени су у гета и данима протестују – Нико на страним медијима на то не обраћа пажњу. Опозиција направи протест у Београду – одмах се о томе обавештава.

Палестинци испаљују свакодневно ракете на Израел, викендашки терористички напади Арапа по Израелу – нико ни реч. Израелци бомбардују положаје терориста – Сви пишу о невиним жртвама.

И овде се ради о томе да ни једна жена не сме да буде вређана и понижавана због оног шта је и како рекла. Била она Бранкица, Барбара или било како. Можда из дна душе мрзим некаквог њеног послодавца, финасијера ТВ или можда не подносим оно што говори. Али има право да говори.
Слобода говора је и када кажете да је Месец зелен. Слободе говора или има за све или је у ствари нема.

Људскоправашке организације, такозване феминисткиње – а намерно кажем такозване јер праве би одавно стале у одбрану ових жена – пале су на испиту. И сасвим су јасно показале да их интересују само туђи. Ако си новинарка опозиције, ако си мртав Албанац, али ако си новинарка која није про-опозиционо наклоњена, ако си мртав Србин или пак Србин који је у гету у Митровици. Није их брига за тебе.

Александар Kиш