Више је него очигледно да је Европска унија дала неку врсту зеленог светла да у свим државама које Брисел не држи у потпуности под контролом, односно које нису под контролом либерала, дозвољено је све учинити против власти коју већина народа у тим земљама подржава. На делу је прављење тзв. нове реалности која подразумева да би глас мањине требало да вреди пет пут више у односу на већину. Мањина, и то изразита мањина, проглашава се за врхунску интелигенцију и њене потребе су једино важне да им се удовоље, док се према већини која није у сагласју са захтевима Брисела постављају невероватни захтеви и већина се проглашава диктаторском и аутократском уколико такве сулуде захтеве не прихвати. Најчешће су ти захтеви такви да они озбиљно нарушавају независност сваке државе. Рецимо, нама долазе ненормални захтеви из Брисела да европски званичници имају право да врше увид у наше судске поступке, па чак и у тужилачке истраге. Да не говоримо о томе што се уводи на нивоу Европске уније казна по основу нечега што смо мислили да је умрло са комунизмом, а тиче се вербалног деликта. Данас ако се критички изразите према неком европском званичнику можете да доживите осуду због изнетог става, а ако се изразите критички према ономе што Европска унија чини можете можда доживети да вам се забрани да уђете у Европску унију. Слобода мишљења лагано умире у Бриселу.

Већина доживљава да буде жигосана као простачка, примитивна, затуцана, јер Боже мој она не зна шта се заиста догађа у држави у којој живи. Као апсолутна истина узима се само оно што износе представници изрзите мањине који су добили монопол од те исте Европске уније да су интелигенција. Ту долазимо до невероватне ситуације- више избори нису битни, јер то што народ већински гласа за неку опцију то је аутократија. Ваљда је демократија ако имамо слабе лидере, слабе владе које могу да буду уцењиване или ако имамо министре који првом приликом трче у амбасаду неке западне земље да поднесу извештај шта се говорило на седници владе и да оговарају своје колеге. Већина се привољава, чак и под претњом, да се састаје са изразитом мањином и да слуша апсолутно ненормалне захтеве чије би испуњење наводно било пут ка демократији, без обзира на чињеницу да се ти захтеви косе са здравим разумом и што таквих лудости нема ни у једној земљи на свету. Рецимо, кључни захтев према СНС-у у Србији је да из свих назива наших листа избацимо име Александра Вучића! Значи, демократија је ако избацимо име нашег председника? По чему? Зашто? Ваљда је демократија да свако има право слободно да назове своју листу како хоће? Ипак, име Александра Вучића је проблем, јер је немогуће победити га и тога су свесни ови што представљају изразиту мањину у Србији и њихови европски покровитељи. Зато се покушава увести правило да избори нису битни, већ да је дозвољено да изразита мањина има право уз помоћ најгорег насиља да преузме власт.

Ето, ја тако затуцан, примитиван, све без школе и ретроградан, не пристајем на те уцене. Слобода нема цену, а посебно слобода мишљења и политичког изражавања коју хоће да нам одузму. Те идиотске ставове да је мањина у праву, а да је већина глупа и затуцана нека спроводе у својим државама. Србију нека оставе на миру!

Владимир Ђукановић

--

Leave a Reply