Зашто су истражни органи Црне Горе смишљено уклањали доказе о његовом боравку у Србији у вријеме напада на Предрага Шуковића?

Подметање доказа

Зашто су истражни органи Црне Горе смишљено уклањали доказе о његовом боравку у Србији у вријеме напада на Предрага Шуковића?

У поступку који се води против пуковника Радована Алексића, држављанина Србије, за наводни покушај убиства на штету полицијског службеника Предрага Шуковића, незванично сазнајемо да је Тужилаштво поднијело оптужницу након четири године истраге.

Према сазнањима из извора блиских одбрани, истрага није вођена на законом предвиђен начин, већ је Тужилаштво чинило све оно што никако не би смјело, а то је да, смишљено, плански и организовано спроводе радње како би пуковнику Алексићу подметнули кривично дјело које није починио, а све са циљем заштите стварних налогодаваца и извршиоца покушаја Шуковићевог убиства.

Како сазнајемо, дуго најављивано и жељно ишчекивано додатно вјештачење Алексићевих мобилних телефона је коначно завршено. Након вишегодишњег ишчекивања, незванично сазнајемо да је одбрана добила неки половичан извјештај, потпуно нејасан, непотписан извештај из кога се уопште не види ко је вршио вјештачење а ко израдио извјештај.

Слика 1 – уклањање доказа – изостављен 11. јул 2016.

Поставља се питање зашто тужилац Жељко Томковић није доставио потписан извјештај одбрани иако је то Алексић изричито тражио?

Зашто се Тужилаштво служи подвалама и доставља непотписан материјал у који су унесени лажни подаци?

Истражни органи су заиста уложили значајан труд да извјештаче Алексићеве телефоне и прикажу све параметре о оствареним комуникацијама, али се уочава један мали проблем – приказано је све, само није оно што треба, односно није приказано оно што је најбитније. Наиме, истражитељи су из резултата вјештачења уклонили све показатеље који се односе на дан 11. јул 2016. године, дан када је у Подгорици рањен Предраг Шуковић, што је заправо једино и важно за овај предмет. Очигледно је то урађено намјерно да би се прикрили докази који показују да се пуковник Алексић наведеног дана налазио у Београду и да нема додирних тачака са кривичним дјелом које му се ставља на терет. Тужиоцима Жељку Томковићу, Данки Ивановић Ђерић и њиховој надређеној тузитељици Весни Јовићевић, који су укључени у ову фарсу, би морало бити познато да сви параметри морају бити регистровани и приказани ако је телефон био у функцији, а наведеног дана јесте био у функцији, што се види чак и из њиховог накарадног вјештачења. Осим тога, како сазнајемо, избрисана је сва преписка коју је пуковник Алексић баш тога дана интензивно остваривао са другим лицима из које се може закључити да се налазио у Београду.

Слика 2 – Једна од порука која је избрисана а која иде у прилог Алексићу

Када се томе дода чињеница да је његовим телефонима приступано и прије вјештачења и вршена измјена њиховог садржаја, што је доказано и констатовано од стране свих учесника у поступку, онда је сасвим јасно о чему се ту ради. Све су то докази да је овај поступак један обичан монтирани процес у коме је све подређено да се пуковнику Алексићу подметне кривично дјело које није починио он већ неко други. Овдје је интересантна улога појединих вјештака (имена позната редакцији) и лица по чијим налозима су они дјеловали, као и лица која су приступала телефонима прије њиховог прегледа. Ипак, највећи проблем црногорских истражитеља није у њиховим злоупотребама, већ у њиховом увјерењима да је нормално држављанима Републике Србије, али и другим страним држављанима, подметати тешка кривична дјела без имало стида и без осјећаја за правду. То чине тако безобзирно и брутално да су се у једном моменту, из чисте обијести, осмјелили да подвале покушај убиства овом југословенском и српском пуковнику на нацин како су научили и навикли. Подсјећамо, ИН4С је својевремено објавио мапу кретања пуковника Алексића у критичном времену из које се јасно све види где се и у ком времену он налазио.

Преглед кретања пуковника Радована Алексића у периоду јун – октобар 2016. године

Дана 26. јуна 2016. године ушао у Црну Гору на граничном прелазу Бијело Поље.
Од 26. јуна до 4. јула 2016. године борави у Подгорици
Од 4. јула до 17. јула 2016. године борави у Београду
Од 17. јула до 6. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 6. августа до 11. августа 2016. године борави у Београду
Од 11. августа до 29. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 29. августа до 09. септембра 2016. године борави у Београду
Од 9. септембра до 19. септембра 2016. борави у Црној Гори
Од 19. септембра до 26. септембра 2016. борави у Београду
Од 26. септембра до 2. октобра 2016. години борави у Црној Гори.
Дана 2. октобра 2016. године лишен слободе на граничном прелазу Добраково при изласку из Црне Горе.

Заправо, Тужилаштву и полицији је јасно и прије покретања овог монтираног поступка да пуковник Радован Алексић нема никаквих додирних тачака са овим кривичним дјелом и да је то најобичнија полицијско-удбашко-тужилачка намјештаљка. Зато не треба никога да чуди упорност коју истражитељи показују у малтретирању овог држављанина Србије, западајући све више у сопствене прљавштине које су сами произвели, не презајући од даљих подвала и монтажа.

Слика 3 – Захтјев за достављање потписаног извјештај који је тужилац игнорисао

Овај монтирани поступак има једну важну особеност – не само што нема доказа да је пуковник Радован Алексић починио кривично дјело које му се ставља на терет, већ постоје и чврсти докази да он то није урадио и да нема никаквим додирних тачака са истим. Сада када је већ подигнута оптужница постаје и јасно зашто Тузиластво није дозволило пуковнику Алексићу увид у садржај међународне правне помоћи реализоване са Републиком Србијом иако је он то више пута тражио.

Када се све то има у виду поставља се једноставно питање – зашто је Више државно тужилаштво скоро четири године избјегавало да провјери Алексићев алиби и констатује да уопште није био присутан у Црној Гори у вријеме када је извршено предметно кривично дјело? Не само што нису хтјели да потврде алиби, већ, то је сада сасвим јасно, су смишљено уклањали доказе који иду пуковнику у прилог. Да ли су истражни органи и њихови налогодавци уопште свјесни шта ово значи и какве последице мозе имати? И на крају, држава Србија у овом случају не може остати по страни, али не могу остати и неке важне међународне адресе које су заинтересоване за овај случај.

--

Leave a Reply