Узевши у обзир сва начела, почевши од оних људских па све до правних, не прихватљиво је вређање у било ком облику једне жене, новинара и било кога другог.
У конкретном случају вређања новинарке Телеграфа-Иване Жигић, прекршена су и законска права, која се односе на кршење закона изношењем приватних података ( у овом случају јавно објављивање мобилног телефона) као и јавно изношење понижавајућих увреда и речи које могу утицати на живот појединца у негативном контексту.
Све је то покривено члановима закона који су правним субјектима познати.
Од стране особе која је представник глумачке сфере, где се иста професија препознаје у једном основном васпитању културе живљења, доживљавамо низ увреда, пре свега усмерених ка женама. Ужас!!! Зар не?
Ако ћемо по „компарацији“, онда се исти требају извинити свим глумцима, који достојанствено и озбиљно схватају своју професију.
Заговорник сам и остајем при томе, да је не допустиво да се јавно мњење трује таквим скандалозним, примитивним, бедним и надасве поражавајућим изјавама, групације која својим поступцима прави велику штету нашем друштву.
Све то гледају, слушају и прате наша деца и какав пример добијају на тај начин?!
Да ли је очекивано поистовећивање, подстицање насиља, не поштовања и брутално понашање?!
Е па не може!!! Не може!!!
Свако ко је иоле на неки начин јавна личност, носи дозу одговорности усмерену ка свима нама и примером понашања утиче у великој мери на креирање одређених друштвених норми.
Слобода говора је једно, а вређање и понижавање појединца сасвим друго. Очито су у стању делиријума неки помешали те две ставке.
Свака јавно изнета реч, уобличена увредом мора наићи на оштру осуду, позивање на одговорност и законску заштиту оштећеног.
Апоени животног успеха сакупљени на силеџијству и увредама, трошиће се у јавном прању укаљане Вам личности.
Аутор текста:
Маја Раковић
